Хималаји
планински масив у Централној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хималајски масив или Хималаји (санскрит: हिमालय himalayah - снежно боравиште; од hima - снег и aalaya - боравиште[1]) су планински венац у Азији, који раздваја Индијски подконтинент од платоа Тибета. На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи Монт Еверест. Такође, то је назив великог планинског система који укључује Каракорум, Хиндукуш, као и друге, мање, венце који се протежу из Памирског чвора. Заједно, хималајски планински систем је уједно највиши на планети и дом највиших светских врхова, међу којима су Монт Еверест и К2. Како би се схватила огромна размера овог планинског венца, треба се присетити да је Аконкагва у Андима са 6.962 m највиши врх ван Азије,[2] док хималајски систем обухвата преко 100 планинских врхова изнад 7.200 м, односно свих 14 изнад 8.000 м.
Подигнут услед субдукције индијске тектонске плоче под евроазијску плочу, хималајски планински венац се простире у правцу од запада-северозапада до истока-југоистока у луку дугом 2400 km.[3] Његова западни крај, Нанга Парбат, лежи непосредно јужно од најсевернијег савијања реке Инд. Његов источно крај, Намча Барва, је непосредно западно од великог савијања реке Јарлунг Цангпо (узводно од реке Брамапутра). Хималајски ланац се граничи на северозападу са Каракорум и Хиндукуш ланцима, на северу, ланац је одвојен од Тибетанског платоа са 50—60 km (31—37 mi) широком тектонском долином која се назива Инд-Цангпо шавом.[4] Ка југу је лук Хималаја опасан веома ниском Индо-ганшком низијом.[5] Ланац варира у ширини од 350 km на западну (пакистан) до 150 km на истоку (Аруначал Прадеш).[6] Хималаји се јасно разликују од других великих ланаца централне Азије, мада се понекад термин Хималаји (или шири Хималаји) користи у слободном смислу тако да обухвата Каракорума и неке друге ланце.
Хималаје насељава 52,7 милиона људи[6] и они се пружају кроз пет држава Пакистан, Индија, Кина, Бутан и Непал. Отприлике 750 милиона људи живи у подручју река које извиру на Хималајима, а тај број укључује и Бангладеш. Неке од светских највећих река (Ганг, Инд, Брамапутра, Јангцекјанг, Меконг, Салуен, Црвена река, Сјуенђанг, Чао Праја, Иравади, Аму Дарја, Сир Дарја, Тарим и Жута река), извиру на Хималајима, а комбинација њихових сливова напаја око 600 милиона људи. Хималаји имају дубок утицај на климу региона. Они помажући у задржавању монсунске кише на индијској равници и ограничавају падавине на тибетанској висоравни. Хималаји су на фундаменталан начин обликовали културе Индијског потконтинента; многи хималајски врхови су свети у хиндуизму и будизму.