![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Cassim.jpg/640px-Cassim.jpg&w=640&q=50)
Хиљаду и једна ноћ
збирка арапских прича и народних прича / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хиљаду и једна ноћ (арап. , перс. [4]) је збирка прича сабрана током многих векова, од стране разних аутора, преводилаца и научника широм западне, централне и јужне Азије, и северне Африке. Приче имају корене из старих цивилизација Арабије, Персије, Месопотамије, Индије, Јудеје[5] и Египта.[6] Основа целокупне збирке је прича о Шехерезади. Позната је још под именима 1001 ноћ, Арапске ноћи, 1001 арапска ноћ. Неке од најпознатијих су Прича о морнару Синбаду (седам наставка), Прича о ципелашу Маруфу, Прича о Аладину и чаробној лампи и Прича о Али Баби и 40 разбојника. Многе приче воде прекло из народних прича из Абасидске ере, док друге, а посебно оквирна прича, су највероватније изведене из Пахлавијског персијског рада[7] Хазар Афсана ()[8] (перс. - Хиљаду прича), који је делом заснован на индијским елементима.[9]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/Cassim.jpg/640px-Cassim.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Boulanger_Gustave_Clarence_Rodolphe_A_Tale_of_1001_Nights.jpg/640px-Boulanger_Gustave_Clarence_Rodolphe_A_Tale_of_1001_Nights.jpg)
Оно што је заједничко за сва издања „Ноћних прича”" је иницијална оквирна прича о владару Шахријаху и његовој супрузи Шехерезади и уоквирујући контекст који је инкорпориран кроз саме приче. Оне произлазе из ове изворне приче; неке су уоквирене унутар других прича, док друге почињу и завршавају се саме по себи. Нека издања садрже само неколико стотина ноћи, док друга укључују 1.001 или више. Највећи део текста је у прози, мада се стихови повремено користе за песме и загонетке и за изражавање наглашених емоција. Већина песама су појединачни куплети или катрени, мада су неке дуже.
Неке од прича су веома широко повезане са Ноћима, специфично „Аладинова чудесна лампа”, „Али Баба и четрдесет разбојника”, и „Седам путовања Синбада морепловца”, мада оне нису биле део Ноћних прича у њиховим оригиналним арапским верзијама али су их у колекцију уврстили Антван Галард и други европски преводиоци.[10]