Хрватско државно право
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрватско државно право које је заговарао Правашки покрет је националистичка политичка концепција, која је представљала једно од главних начела хрватске националне политике од средине 19. векa (односно од Илирског покрета) до средине 20. века. Концепт „хрватског државног права” (по уверењима хрватских историчара и политичара) базиран је на идеји да Хрвати као народ имају „неотуђиво историјско право” (на основу „првостечености”) да успоставе своју националну државу на свим територијама које су привремено биле под влашћу Краљевине Хрватске у раном средњем веку, односно у време хрватских народних краљева (до 1102. године). Концепција „хрватског државног права” је употребљавана као изговор којим би се оправдало стварање Велике Хрватске.
Овај чланак вероватно садржи оригинално истраживање. |
У том смислу, концепт „хрватског државног права” се базира на оном историјском периоду који је био политички повољан за Хрвате и њихову државност, а потпуно је игнорисала историјске периоде који су по Хрвате били неповољни.[1] Поред тога, идеја „првостечености” према којој су Хрвати „први дошли у посед” поменутих земаља потпуно игнорише историјске чињенице, према којима се преисторија и историја ових земаља може пратити још од каменог доба. С тим у вези, период средњовековне хрватске управе у овим земљама представља веома кратко историјско раздобље, а сам значај хрватске владавине на тим подручјима није био већи од значаја владавине других народа (Римљана, Авара, Млетака, итд), чак се може рећи да је у односу на владавину неких других народа био и мањи. Примера ради, владавина Римљана је на подручју западног Балкана много дуже трајала и имала много већи значај него владавина Хрвата.