Хроматографија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хроматографија (од грч. :chroma, боја грч. :grafein писати) је назив за групу лабораторијских техника за раздвајање компоненти смеша. Под хроматографијом се подразумевају различите методе које се заснивају на различитој расподели компонената узорка између две фазе, од којих је једна мобилна а друга стационарна [1]. Хроматографске методе укључују кретање смеше која се испитује и која је растворена у мобилној фази и креће се кроз стационарну фазу. Овом техником се делови смеше раздвајају на компоненте (квалитативна анализа) и омогућава да се у каснијој фази методе компонента анализира и квантитативно. Другим речима, хроматографија је аналитичка метода која омогућава раздвајање и квантитативно одређивање супстанци које су по структури сличне и имају сличне хемијске особине.
Хроматографија може бити аналитичка и препаративна. Препаративне хроматографске методе се баве раздвајањем компоненти смеше ради даље анализе и сматрају се и методом пречишћавања.[2][3] Овај процес је повезан са већим трошковима због начина производње.[4][5] Са друге стране аналитичке хроматографске методе, где се ради са релативно малим количинама узорка, одређују процентуални однос компоненти неке смеше. Ова два типа се међусобно не искључују.[6]