From Wikipedia, the free encyclopedia
Хуан Алмеида Боске (шп. ; Хавана, 17. фебруар 1927 — Хавана, 11. септембар 2009) био је кубански политичар, револуционар и једна од водећих личности Кубанске револуције. Након што су револуционари преузели власт 1959. године, постао је важна личност у Комунистичкој партији Кубе. По тренутку смрти, био је потпредседник Државног савета Републике Кубе. Носилац је бројних ордења и награда, кубанских и међународних, укључујући орден "Херој Републике Кубе"[1]
Хуан Алмеида Боске | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 17. фебруар 1927. | ||||||||||||||||||||
Место рођења | Хавана, Куба | ||||||||||||||||||||
Датум смрти | 11. септембар 2009. (82 год.) | ||||||||||||||||||||
Место смрти | Хавана, Куба | ||||||||||||||||||||
Религија | атеиста | ||||||||||||||||||||
Политичка странка | Комунистичка партија Кубе | ||||||||||||||||||||
|
Алмеида је рођен 17. фебруара 1927. године у Хавани. Напустио је школу са 18 година и постао је зидар.[2] Током студија права на Универзитету у Хавани, 1952. постао је близак са револуционаром Фиделом Кастром и у марту те године прикључио се анти-Батиста покрету. Године 1953. прикључио се Фиделу и његовом брату, Раулу Кастру у нападу на касарну Монкада у Сантијагу. Ухапшен је, заједно са браћом Кастро у затвору на острву Пинос.[3][4] Помилован је 15. маја 1955. и пребачен у Мексико.
Алмеида се вратио на Кубу, заједно са браћом Кастро, Че Геваром и 78 револуционара на Гренма експедицији, и био је један од само 12 револуционара који су преживели искрцавање.[3] Алмеиди се често приписује[5] слоган "Овде се нико не предаје", слоган који је изговорио Че Гевари, и слоган који је постао је постао симбол Кубанске револуције, иако су ове речи изговорене од стране Камила Сјенфуегоса.[6] Алмеида је такође био на гласу као добар стрелац.[7] Након искрцавања, наставио је да се бори против трупа Фулгенсија Батисте у герилском рату у планинском венцу Сиера Маестра.[3] Године 1958. унапређен је у чин командира и вођу Револуционарне армије у Сантијагу.[4] Током револуције, као особа афрокубанског порекла, на важној позицији, био је симбол побуне над дискриминаторским системом.[7]
Након успеха Кубанске револуције, у јануару 1959. године, Алмеида је командовао великим делом Револуционарним оружани снагама Кубе. Као мајор, током Инвазије у заливу свиња, априла 1961. предводио је Централну армију са седиштем у Санту Клари. Касније је унапређен у генерала, изабран за члана централног комитета, поличког бироа, и разне друге позиције.[4]
Нагређен је звањем "Командант револуције", а при крају живота је био један од само три носилаца овог звања.[3]
Године 1988. Фидел Кастро га је наградио орденом "Херој Републике Кубе"[8] Алмеида је такође биo на челу Националног удружења ветерана и бораца револуције. Написао је неколико књига, укључујући популарну трилогију Војни затвор, Изгнанство и Искрцавање. Такође је био текстописац и једна од његових песама „Дај ми гуц“ (шп. ) била је популарна на Куби неколико година.[8]
Алмеида је умро од срчаног удара 11. септембра 2009. године.[8] Дана 13. септембра, церемонија у његову част је одржана на Тргу Револуције у Хавани, а неколико мањих церомонија је одржано у осталим градовима. Проглашен је дан жалости, а заставе су се вијориле на пола копља.[9] Фидел Кастро, који није виђен у јавности још од оставке 2008. године, послао је венац који је постављен поред венца Раула Кастра.[10] Други високи државни функционери и чланови партије су присуствовали церемонији.[10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.