Царина
порез на увоз и извоз добара / From Wikipedia, the free encyclopedia
Царина представља обавезу увозника-извозника да, у моменту када роба прелази националну границу, плати прописану суму новца у корист државе. Царина представља врсту посредног пореза који се наплаћује када роба прелази царинску линију. Циљ царине није да повећа државни приход, већ заштита домаће производње, нарочито оне која тек почиње да се развија. Царине предствљају стабилан и дугорочан инструмент регулисања спољне трговине и заштите домаћег тржишта. У већини земаља царинска тарифа се прописује законом. Царинска тарифа не може да се мења од случаја до случаја и према тренутној потреби као други инструменти спољнотрговинске политике.
Тарифе могу бити фиксне (константна сума по јединици увезене робе или проценат цене) или променљиве (износ варира у зависности од цене). Опорезивањем увоза значи да ће људи мање куповати, јер постајe скупљи. Намера је да уместо тога купују локалне производе - подстичући економију земље. Тарифе стога пружају подстицај за развој производње и замену увоза домаћим производима. Тарифе имају за циљ смањење притиска стране конкуренције и смањење трговинског дефицита. Историјски су оправдаване као средство за заштиту индустрије у настанку и омогућавање супституције увоза индустријализацијом. Тарифе се такође могу користити за исправљање вештачки ниских цена за одређену увезену робу, због „дампинга”, извозних субвенција или манипулације валутама.
Међу економистима је готово једногласан консензус да тарифе негативно утичу на економски раст и економско благостање, док слободна трговина и смањење трговинских баријера позитивно утичу на економски раст.[1][2][3][4][5][6] Међутим, либерализација трговине може узроковати знатне и неједнако расподељене губитке, и економску дислокацију радника у увозно конкурентним секторима.[2]