Цирк
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цирк представља место на коме се формира долински ледник.[2] То је амфитеатрално удубљење, стрмих страна и благо заталасаног дна. Једна страна је отворена и то место је сведено на заобљен праг. Иницијалну депресију за постанак цирка представља челенка некадашњег водотока. Изузетно, у крашким теренима, иницијалне депресије за формирање цирка могу бити велике вртаче или увале. У флувијалном процесу, челенка је левкасто удубљење, благих страна, које је нагнуто у смеру водотока. Међутим, у глацијалном процесу се та депресија модификује у амфитеатралну депресију, која има изразито стрме, а понекад и вертикалне стране. Модификација челенке водотока објашњава се специфичном ерозијом ледника. С обзиром на његову веома малу брзину, велика кинетичка енергија ледника потиче од огромне масе леда која полази из цирка. Из тог разлога је ерозија ледника усмерена у вертикалном правцу, што изазива продубљавање челенке (цирка) и повећање нагиба страна.
Уколико се цирк налази у близини снежне границе, лед који се у њему формира недовољан је за стварање ледника, који би се кретао гравитационо наниже. У том случају, лед остаје у цирку, и назива се циркни, или циркусни ледник. Цирк из којег не полази лед назива се висећи цирк.
Циркови су карактеристика алпског типа ледника, када он у ствари представља место са кога полази ледник, који се својим валовом даље креће низ падину. У случају покровног типа ледника се не јављају, или могу настати у ретким случајевима, на високим и стрмим планинама. На просторима развоја покровног типа ледника, морфолошки значај циркова је занемарљив. Ово се објашњава чињеницом да се покровни тип ледника развија планарно, па је занемарљив утицај било ког линеамента по коме би се он кретао. У многим некадашњим цирковима, који се сада налазе испод снежне границе, налазе се језера, која се називају циркна језера.
Конкавни облик глацијалног цирка је отворен на низбрдици, док је купасти део углавном стрм. Падине налик литици, низ које се спајају лед и залеђени остаци, формирају три или више виших страна. Под цирка завршава у облику зделе, јер је то комплексна зона конвергенције комбиновања токова леда из више праваца и њихових пратећих стенских терета. Отуда, он доживљава нешто веће силе ерозије и најчешће је прекомерно продубљен испод нивоа ниског испуста (сцене) цирка и његове долине низ косину. Ако је цирк подложан сезонском топљењу, дно цирка најчешће формира тарн (мало језеро) иза бране, што означава низводну границу глацијалног предубљења. Сама брана може бити састављена од морене, глацијалног тила или ивице темељне стене.[3]