Шеснаест краљевстава Пет варвара
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шеснаест краљевства (кинески језик: 十六國 / 十六国), такође Шеснаест држава, је назив за низ краткотрајних држава које су постојале на подручју Кине од 304. до 439. године. Оне су настале након што је током устанка Ву Хуа 316. год. дошло до колапса власти династије Ђин чији су се остаци повукли на подручје јужне Кине. Раздобље је формално завршило 439. године када је подручје Северне Кине уједињено под влашћу Династија Северни Веј.[1][2][3]
Израз „Шеснаест краљевстава” је први пут употребио Чи Хонг у својој књизи Анали Прољећа и Јесени Шеснаест краљевстава (十六国春秋, Shíliùguó Chūnqiū) у којој је описао историју следећих држава: Џао Хан, Позни Џао, Ченг Хан, Рани Лијанг, Позни Лијанг, Северни Лијанг, Западни Лијанг, Јужни Лијанг, Рани Јен, Позни Јен, Северни Јен, Јужни Јен, Рани Ћин, Позни Ћин и Западни Ћин и Сја. Каснији историчари су га користили и за друге државе које су постојале у раздобљу од 304. до 439. године.
Готови сви владари тих држава су припадали Ву Ху народима, али су се називали царевима. Четири од шеснаест држава су, пак, формирали Кинези, а то су Северни Јен, Западни Лијанг, Рани Лијанг и држава Веј. Многе од тих држава нису биле формално-правно самосталне, односно налазиле су се у вазалном односу са другим државама па је тако Ранији Лијанг био вазал династије Ђин. Иако је основана у истом раздобљу, држава Северни Веј се традиционално не сматра делом Шеснаест краљевстава.