Шуманова декларација

Шуманова декларација, или Шуманов план, био је говор француског министра за европске и спољне послове, Робера Шумана, одржан 9. маја 1950. године. Предложио је да се производња угља и челика Француске и Западне Њемачке ставе под јединствену власт, која ће касније бити отворена за друге европске државе. Крајњи циљ био је смиривање односа, нарочито између Француске и Западне Њемачке, постепеном политичком интеграцијом, која би се постигла стварањем заједничких интереса. „Да би заједница народа могла да буде створена, прије свега је потребно сузбити вјековно непријатељство између Француске и Њемачке... Спајање производње до које ће доћи на поменути начин, створиће услове у којима би било какав рат између Француске и Њемачке био незамислив и конкретно немогућ”.^[1]

Мјесто на коме је Робер Шуман 9. маја 1950. одржао говор.

Конрад Аденауер, први канцелар Савезне Републике Њемачке, позитивно је одговорио на Декларацију, као и владе Холандије, Белгије, Италије и Луксембурга. Шест држава потписало је Париски уговор 18. априла 1951. године. Уговором је створена Европска заједница за угаљ и челик, прва европска наднационална заједница, која је утрла пут Европској економској заједници, а затим и Европској унији.

Шуман је касније постао велики заговорник даље интеграције кроз крајњу нератификовану Европску одбрамбену заједницу, а 1958. постао је први предсједник претходница данашњег Европског парламента. Парламент је Шуману дао титулу „отац Европе” када је напустио дужност шездесетих година, а бриселски округ у којем је смјештено неколико институција ЕУ носи његово име. Дан 9. мај званично је означен као „Дан Европе”, након утицаја Декларације на европску политику.

Референце

1. „Шуманова декларација” (PDF). ius.bg.ac.rs. Правни факултет Универзитета у Београду. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2018. г. Приступљено 16. 1. 2021.