Шуњата
From Wikipedia, the free encyclopedia
Празнина или шуњата (санскрит: शून्यता śūnyatā, пали: suññatā) у будизму значи ништавност свих појава, јер пролазност њихових облика значи да оне не поседује трајну бит или сопство (несопство).[1]
Баш као што учење о несопству пориче да постоји сопство, тако и учење о празнини значи да је свет ништа.[2] Будизам не негира постојање мноштва појава, већ тврди да су те појаве празне, јер немају постојање по себи, односно властито бивање (svabhava). Према Будином учењу, разумевање ништавности појава води мудрости и унутрашњем миру.
Главни спор у раној будистичкој филозофији тицао се природе реалности, за коју је школа празнине тврдила да је »празнина«, а школа свести да је неподељена свест.[3] Појам празнине је играо кључну улогу у развоју махајана будизма.[2] Махајана посебно истиче важност увиђања ништавности, што води потпуној слободи.[1]