Стара Велика Бугарија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стара Голема Бугарија или Голема Бугарија (старогрчки: Παλαιά Μεγάλη Βουλγαρία/Palaiá Megálē Voulgaría), исто така често позната под латинските имиња Magna Bulgaria[1] и Patria Onoguria („земја на Оногурите“), била туркиско номадско царство формирано во 7 век од страна на Прабугарите-Оногури на западната Понтско-касписка Степа (модерна јужна Украина и југозападна Русија).[2] Голема Бугарија првично била позиционирана помеѓу Днестар и Долна Волга.
Првичната престолнина била Фанагорија[3] на Таманскиот Полуостров помеѓу Црното и Азовското море. Во средината на VII век, Голема Бугарија се проширила на запад за да ја вклучи територијата на Аварите и била фокусирана на Полтава. Меѓутоа, кон крајот на VII век, аварско-словенскиот сојуз на запад, и Хазарите на исток, ги поразиле Прабугарите, а Голема Бугарија се распаднала. Држави наследници се Првото Бугарско Царство и Волшка Бугарија.