Араска унија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Араска или Атрехтска унија (франц. , хол. ) представља споразум који је закључен 6. јануара 1579. године у Арасу/Атрехту између Артоа/Артезије, Камбреа/Камерејка, Еноа/Хенехаувена и Романске Фландрије изузев Турнеа/Дорника као реакција на устанак у Холандији.[1]
Након Араске уније уследио је Араски или Атрехтски трактат из 17. маја 1579, којим су се ове области приклониле Филипу II од Шпаније и Александру Фарнезеу, војводи од Парме. Овим трактатом је започео процес раздвајања Северног и Јужног Низоземља.
Провинције су се сложиле око следећег:
- За стране трупе више нема места;
- Државни савет биће организован као и за време владавине цара Карла V;
- Две трећине укупног броја чланова Државног савета морају да се именују уз сагласност Сталешке скупштине;
- Све привилегије које су постојале пре устанка биће провраћене;
- Католичка вера је једина вера. Све остале религије биће забрањене.
За приступање унији посебно је последња тачка предстаљала највећу препреку северним провинцијама које су биле под јаком утицајем протестантизма. Неколико недеља касније северне провинције формирале су Утрехтску унију као реакцију на стварање Араске уније.