Дејановићи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дејановићи или Драгаши су били српска средњовековна великашка породица,[1][2] која је током друге половине 14. века, у време распада Српског царства, овладала пространом облашћу на истоку српске државе (југоисточни делови данашње Србије, југозападни делови данашње Бугарске и источни делови данашње Северне Македоније).[3][4][5]
Дејановићи | |
---|---|
Држава | Српско царство, Држава Дејановића |
Посједи | Држава Дејановића |
Владарска титула | севастократор, деспот |
Оснивач | Дејан |
Националност | српска |
Вјера | православна |
Њен родоначелник је био севастократор, односно деспот Дејан који је био ожењен сестром цара Душана (краљ 1331 — 1345, цар 1346 — 1355) Теодором (у монаштву Евдокија) и који је управљао жупама Жеглигово и Прешево. Током владавине цара Уроша (1355—1371) од кога је добио титулу деспота и после смрти Јована Оливера проширио је своје просторе на области око Велбужда и Радомира. После његове смрти га наслеђују синови деспот Јован Драгаш и господин Константин Драгаш који су заједнички управљали њиховим поседом који су проширили тако да је обухватао широку област од Врања и Прешева до Радомира и на југ до Штипа, Радовишта и Струмице. После Маричке битке 1371. године су постали вазали Османског царства, а после Јованове смрти 1377. или 1378. године Константин наставља да управља својим областима у склопу Османског царства. Он је своју ћерку Јелену из првог брака удао за византијског цара Манојла II Палеолога (1391 — 1425) и у том браку се се родили последњи византијски цареви (Јован VIII (1425—1448) и Константин XI (1449 — 1453)) и морејски деспоти. Последњи византијски цар Константин XI, који је јуначки погинуо приликом покушаја одбране Цариграда од Османлија 1453. године, је био познат под презименом своје мајке Драгаш које је носио. После Константинове смрти у бици на Ровинама 1395. године у којој је погинуо и његов сусед Марко Мрњавчевић (1371—1395), његовим областима наставља да управља његов син Јакуб који је примио ислам[тражи се извор].
Константин Драгаш је опеван у српској народној епској поезији као друг Марка Краљевића под именом бег Костадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива , што значи „Константинова Бања“.