Карл Маркс
немачки филозоф, политички економиста, историчар, новинар, социолог и један од највећих критичара капитализма и теоретичар социјалистичке мисли, вођа радничког покрета и водећа личност Прве интернационале / From Wikipedia, the free encyclopedia
Карл Хајнрих Маркс ( ; Трир, 5. мај 1818 — Лондон, 14. март 1883) је био немачки филозоф, политички економиста, историчар, новинар, социолог и један од највећих критичара капитализма и теоретичар социјалистичке мисли, вођа радничког покрета и водећа личност Прве интернационале.[1]
Карл Маркс | |
---|---|
Датум рођења | (1818-05-05)5. мај 1818. |
Место рођења | Трир, Пруска |
Датум смрти | 14. март 1883.(1883-03-14) (64 год.) |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Образовање | Универзитет у Бону, Универзитет Фридрих Вилијам |
Епоха | XIX век |
Регија | Немачка, Француска, Белгија, Велика Британија |
Школа филозофије | Дијалектички материјализам, социјализам |
Интересовања | Филозофија историје и друштва, класни и економски односи, политичка економија, радничко питање, политика, историја и критика капитализма |
Идеје | Пролетери свих земаља, уједините се!, Манифест комунистичке партије, експлоатација радника, отуђење, Капитал |
Утицаји од | Давид Рикардо, Роберт Овен, Адам Смит и Георг Вилхелм Фридрих Хегел |
Утицао на | Филозофију XIX и XX века, Владимир Илич Лењин, Јосиф Висарионович Стаљин, Мао Цедунг, Јосип Броз Тито, марксизам, франкфуртску школу, егзистенцијализам, Фидел Кастро, Че Гевара |
Потпис |
Рођен је у Триру у образованој породици правника, после гимназије студирао је право у Бону и Берлину али се паралелно бавио и филозофијом, политичком економијом, историјом, социологијом, новинарством и уметношћу. У току и након студија постао је члан младохегеловског Доктор клуба. Докторирао је у Јени 1841. са темом из историје филозофије: Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе. Био је главни уредник Рајнских новина у Келну 1842. које је пруска влада убрзо забранила. У Паризу 1843. је покренуо Немачко-француске годишњаке и упознао свог каснијег 40-годишњег пријатеља и сарадника Фридриха Енгелса. Након прогона из Француске 1845. преселио се у Брисел. Тамо је са Енгелсом стекао признање за писање а његова социјално-политичка оријентација је сазрела. Придружио се једној тајној левичарској групи Савез праведних у Лондону. 1848. је организовао први Рајнски демократски конгрес у Немачкој и супротставио се пруском краљу због распуштања пруске скупштине. Када је прогнан из Немачке и поново из Француске, коначно се преселио у Лондон 1849. где је провео остатак живота. Радио је као европски дописник за Њујорк трибјун (1851—62). Готово цео живот је провео у емиграцији, (Француска, Белгија, В. Британија), често прогањан и у великој материјалној оскудици. Свестрано је учествовао у оснивању и политичком организовању радничког покрета у европским индустријским центрима.
У својим делима створио је потпуно нов и оригиналан поглед на свет и друштво, нову интерпретацију светске историје и изложио анализу друштвених односа. Сматра се за једног од оснивача модерне социологије. Његова мисао своје изворе има у европском хуманизму, енглеској политичкој економији, немачком класичном идеализму и социјалном утопизму. Његов писани опус је импозантан; сматра се појединачним писцем који је извршио највећи утицај на светску историју. Тешко је издвојити које му је дело најутицајније. Из интерпретација његових погледа и теоријског рада и писаних дела израстао је један од најдоминантнијих праваца у европској и светској филозофији XX века: марксизам. Неки сматрају да је његово најзначајније дело „Капитал“ (прво издање 14. септембар 1867), у којем је практично успоставио и модерну политичку економију као науку. Његова антиципација новог комунистичког друштва делимично је изложена у Комунистичком манифесту (у чијем писању је учествовао и Фридрих Енгелс). Основне идеје Манифеста ће касније утицати на формирање и ширење комунистичког покрета, појаву социјалистичких револуција и развој социјализма у свету. Његови погледи на битна филозофска, социолошка, економска и политичка питања овде су само фрагментарно оцртани излагањем његове биографије.