Сулфурводород
хемиско соединение / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сулфурводород (водород сулфид или сулфан) е хемиско соединение со хемиска формула H2S. Станува збор за безбоен гас со карактеристичен непријатен мирис на расипани јајца. Сулфурводородот е многу отровен, корозивен и запалив гас.[6]
| |||
Систематско име | Сулфан[1] | ||
Други називи
| |||
Назнаки | |||
---|---|---|---|
7783-06-4 Ок | |||
3DMet | B01206 | ||
Бајлштајн | 3535004 | ||
ChEBI | CHEBI:16136 Ок | ||
ChEMBL | ChEMBL1200739 Н | ||
ChemSpider | 391 Ок | ||
EC-број | 231-977-3 | ||
Гмелин |
303 | ||
3Д-модел (Jmol) | Слика | ||
KEGG | C00283 Ок | ||
MeSH | Hydrogen+sulfide | ||
PubChem | 402 | ||
RTECS-бр. | MX1225000 | ||
| |||
UNII | YY9FVM7NSN Ок | ||
ОН-бр. | 1053 | ||
Својства | |||
Хемиска формула | |||
Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
Изглед | Безбоен гас | ||
Мирис | Непријатен, мирис на расипани јајца | ||
Густина | 1.363 g dm−3 | ||
Точка на топење | |||
Точка на вриење | |||
4 g dm−3 (at 20 °C) | |||
Парен притисок | 1740 kPa (at 21 °C) | ||
Киселост (pKa) | 7.0[2][3] | ||
Магнетна чувствителност (χ) |
−25.5·10−6 cm3/mol | ||
Показател на прекршување (nD) | 1.000644 (0 °C)[4] | ||
Структура | |||
Геометрија на молекулата | Bent | ||
Диполен момент | 0.97 D | ||
Термохемија | |||
Ст. енталпија на формирање ΔfH |
−21 kJ mol−1[5] | ||
Стандардна моларна ентропија S |
206 J mol−1 K−1[5] | ||
Специфичен топлински капацитет, C | 1.003 J K−1 g−1 | ||
Опасност | |||
Безбедност при работа: | |||
Главни опасности |
Запалив и високо токсичен | ||
NFPA 704 | |||
Температура на запалување | {{{value}}} | ||
232 °C (450 °F; 505 K) | |||
Граници на запалливост | 4.3–46% | ||
Смртоносна доза или концентрација: | |||
LC50 (средна концентрација) |
| ||
LCLo (најниска објавена) |
| ||
NIOSH (здравствени граници во САД): | |||
PEL (дозволива) |
C 20 ppm; 50 ppm [10-minute maximum peak] | ||
REL (препорачана) |
C 10 ppm (15 mg/m3) [10-minute] | ||
IDLH (непосредна опасност) |
100 ppm | ||
Дополнителни податоци | |||
Ок(што е ова?) (провери) Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
Наводи |
Сулфурводородот често настанува преку процесот на микробно разградување на органска материја во отсуство на кислород, како на пример во мочуриштата и канализациите; овој процес е познат како анаеробен метаболизам, а го вршат микроорганизми кои го редуцираат сулфатот. H2S се јавува и во вулкански гасови, во природниот гас, и во некои природни водени извори.[7] Човечкото тело произведува мали количини на H2S и го користи како сигнална молекула.[8]
Сулфурводородот бил откриен во 1777 година од страна на шведскиот хемичар Карл Вилхелм Шеле.