Solun - Wikiwand

Солун (грчки: ), други по величини град у Грчкој. Ово је главно мјесто грчке регије Македоније и сматра се другим грчким главним градом због своје велике повијесне и стратешке важности. Град се распростире на 17 км, дуж Солунског заљева и састоји се од 13 опћина.

Kratke činjenice Солун Θεσσαλονίκη Тхессалонíки, Основни подаци ...

Солун Θεσσαλονίκη Тхессалонíки
Основни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Средишња Македонија
Префектура	Солун
Становништво - утјецајна зона	363.987 (2001.^[1]) 800.764 (2001.)
Површина	17.8 км²
Густоћа становништва	20.449/км²
Висина	20 м
Координате	40°38′Н 22°57′Е
Поштански број	53x xx, 54x xx, 55x xx, 56x xx
Позивни број	(ГР=+30)2310(старији 0310,031)
Регистарска ознака	Н
Градоначелник	Стелиос Ангелудис
Службена страница	ДимосТхессалоникис
Карта
Солун Положај града на карти Грчке

У грчком језику, град је још познат под називом Σαλονίκη (Салоники), у турском као Селâник, у славенским језицима као Солун (Солун), на арумуњском као Сăруна и на ладину као Селаник.

У Грчкој је град друго по величини господарско, индустријско, трговачко и културно средиште, као и важно прометно мјесто у југоисточној Еуропи. Трговачка лука града је врло важна за Грчку и за друге земље на југоистоку Еуропе. Град је познат по многобројним споменицима и зградама из бизантског и отоманског раздобља.

Remove ads

Хисторија

Хеленистичко доба

Град је око 315. године пне. основао Касандер, краљ Македоније (Μακεδών) на или близу мјеста старог града Терме и на 26 других околних села. Назвао је град по својој жени Тесалоники, сестри Александра Великог, њој је име дао њезин отац Филип II. Македонски, који је на дан њезиног рођења остварио побједу (грчки, латинично: нике) против Тесалијаца.

Солун се почео нагло развијати, и у 2. стољећу пне. је добио зидове. Град је био аутономни дио Краљевине Македоније, са властитим парламентом у којем је краљ имао свог представника.

Римско доба

Послије пада Краљевине Македоније, 168. пне., Солун је постао град у Римској Републици. Постао је важно трговачко средиште на Виа Егнатији, римској цести која је спајала Бизантион (латински: Бyзантиум, касније Константинопол) са Дyррацхиумом (данас Драч, албански: Дуррëс) у Албанији. Та цеста је омогућавала трговину између Еуропе и Азије. Град је постао главно мјесто једног од четири римска округа у Македонији. Задржао је своје повластице, али је њиме владао претор (латински: праетор) и имао је римски војни гарнизон. У једном кратком раздобљу у 1. вијеку пне., све грчке провинције су биле под Солуном. Због велике трговачке важности, Римљани су граду изградили пространу луку (Σκαπτός Λιμήν), која је опслуживала град све до 18. вијека.

Солунска акропола која се налази на сјеверним брдима је изграђена 55. године, пне., након напада Трачана.

У граду је током 1. вијека, основана жидовска колонија, а и био је један од раних центара кршћанства. На свом другом мисионарском путовању Павао из Тарза је проповиједао у градској синагоги и поставио темеље нове цркве. Побуњени Жидови су га избацили из града и он је побјегао у Вероју. Павлова посланица Солуњанима је послана кршћанској заједници у Солуну.

Заштитника, Светог Димитрија, град је добио 306. године. Њему се преписују велики број чуда која су спасила град. Он је био римски проконзул (латински: Процонсул) Грчке, за вријеме протукршћанског цара Максимијана и био је мучен у римском затвору, на чијем мјесту је данас црква Светог Диметрија. Цркву је саградио римски подпрефект Илирика, 463. године.

Византијско доба

Након подјеле Римског Царства на источни и западни дио којима се владало из Константинопола и Рима, Солун је потпао под Источно Римско Царство (Бизант). Солун је био други по важности град послије Константинопола. 390. године, град је постао мјесто револта против цара Теодозија Првог и његових готских плаћеника. Римски генерал и неколико других високих дужносника су убијени у побуни, што је резултирало масакром од 7.000 до 15.000 становника на градском хиподрому.

Након овога слиједи златно доба града, све до пада Римског Царства и најезда барбара. 620. године, велики је потрес погодио град у којем је срушен велики број зграда, укључујући и римски форум.

У 7. вијеку, Славени су напали град, али га нису успјели освојити. Бизантска браћа Кирил и Метод, који су рођени у Солуну су послани од стране бизантског цара Михајла Трећег у мисионарску мисију у сјеверне регије земље. Тамо су узели јужнославенски говор за основу Цкрвенославенског језика.

У 9. вијеку, Бизантинци су одлучили преселити тржницу за бугарска добра из Цариграда у Солун. Бугарски цар Симеон I је напао Тракију, побиједио бизантску војску и присилио Царство да врати тржницу у Цариград. 904. године, Сарацени са Крете су напали град и након десет дана пљачкања, отишли са богатим плијеном и 22.000 робова, већином млађег становништва.

Успркос овоме, град се брзо опаравио и заједно са Бизантом доживио процват у 10., 11. и 12. вијеку. Број становника града се нагло повећавао, заједно са великом жидовском заједницом. Сваког листопада, изван градских зидина се одржавао сајам св. Димитрија, који је трајао 6 дана. У то вријеме ово је био један од највећих сајмова у том дијелу свијета.

Економски развој града је настављен и у 12. вијеку за вријеме династије Комнени, која је проширила бизантску владу на сјевер у Србију и Мађарску. У граду се тад налазила ковница новца, што је у то вријеме био велики знак богатства.

Послије смрти цара Мануела I, 1180. године, Бизантско Царство је започело свој пад. 1185. године, Нормански владари Сицилије су напали и окупирали град, што је резултирало његовим поприличним уништењем. Њихова владавина је трајала мање од годину дана, јер их је Бизант побиједио у двије битке и присилио на евакуацију.

Солун је нестао са карте Бизанта 1204. године, када су Цариград освојили крижари у Четвртом крижарском рату. Солун и околни територији су постали дио Солунског Краљевства у Латинском Царству. Град је враћен у Бизантско Царство, 1246. године.

Иако је ово вријеме разних инвазија, Солун је имао велики број становништва и развијену трговину. Ово је резултирало интелектуалним и умјетничким процватом, чије трагове данас можемо наћи у многим црквама и њиховим фрескама.

У 14. вијеку, град је захватио зелотски покрет, који је започео као религијски сукоб између конзервативног бискупа Грегориоса Паламаса (Γρηγόριος Παλαμάς) и редовника Барлаама. Брзо се ово претворило у политички сукоб у којем су зелоти накратко освојили власт над градом.

Отоманско доба

Бизантско Царство, које није успијевало заштитити град од најезда Турака, је продала Солун Млетачкој Републици, која је контролирала град до турског напада 29. марта 1430. године, под водством Мурата Другог, који је након тродневне опсаде заузео град.

Током отоманске власти, град је постао мултикултуралан, а становништво су чинили Жидови (највећа заједница), Турци, Славени, Албанци и Грци који су чинили четвртину становништва. Од око 130.000 становника који су живјели у граду почетком стољећа, 60.000 су били Сефардски Жидови, чији су преци прогнани из Шпањолске и Португала послије 1492.

Град је остао у рукама Турака идућих пет вјекова и постао је један од најважнијих градова у Царству и једно од најважнијих трговачких средишта Балкана. Жељезничка пруга је стигла у град 1888. године, а у раздобљу од 1896. до 1904. је изграђена нова лука. Оснивач модерне Турске, Кемал Ататüрк је рођен у граду 1881. године, а овдје се и налазило сједиште покрета Младих Турака, почетком 20. вијека. Родна кућа је данас музеј и ту је турски консулат.

Солун је прво био средиште санџака у вилајету Румелија између 1393. и 1402. и опет, између 1430. и 1864. године, након чега је постао покрајина. Солунска покрајина се састојала од санџака Селâник (Солун), Драма и Серес (Сироз или Серез).

Грађевине из отоманског раздобља се могу највише наћи у дијелу града 'Ано Поли' (Горњи град), у којем се налазе једине традиционалне дрвене куће и фонтане које су преживјеле велики пожар. У средишти града су опстале и неколико џамија, као "Хамза-Беј џамија", Алатза Имарет џамија", "Безестени" и "Јахуди Хамам". Скоро сви од више од 40 минарета су изгорјели у пожару или су макнути послије 1912. Само је један преживио у Ротунди. Такођер је преживјело и неколико турских купалишта.

Модерно доба

Солун је био мета Првог балканског рата, 1912. године, на крају којег је Грчка уједињена, 26. октобра 1912. године, данас је тај дан Грчки национални празник. Краљ Ђорђе Први је убијен у атентату за вријеме посјета Солуну, 18. марта 1913.

1915. године, за вријеме Првог свјетског рата, савезничке снаге су се искрцале у Солуну и користили град као базу за офензиву против проњемачке Бугарске. Просавезничку привремену владу је одавде водио Елефтериос Венизелос, супротно вољи неутралног краља Грчке.

Већи дио града је уништен у пожару 18. аугуста 1917. године, којег су случајно узроковали француски војници. Пожар је у бескућнике претворио 72.000 људи, од укупно 271.157 људи који су живјели тад у граду. Обнова средишта града је била забрењена, све док се није донио модерни развојни план града. Тај план је направио француски архитект Ернест Хебрард. Његов план је уклонио источњачки изглед града и претворио га у модерни еуропски град.

Једна од главних посљедица пожара је било и уништење половице домова Жидова, што је довело до њиховог масовног исељења. Велики број њих се преселио у Палестину, а мањи у Француску и САД. Њих су замијенили грчке избјеглице, које су бјежале из Смирне у Турској, 1922. након Грчко-турског рата 1919-1922. Као резултат ове хуманитарне кризе, градско становништво се нагло повећало.

Солун је заузела Нацистичка Њемачка, 9. априла 1941. године и држала га под окупацијом све до 30. октобра 1944. Град је тешко оштећен у Савезничком бомбардирању, а жидовско становништво су готово у потпуности истријебили нацисти. Једва је тисућу Жидова преживјело. Послије рата је Солун брзо обновљен и број становништва се нагло повећао. Град се највише развијао од 1950-их до 1980-тих, али без урбанистичког плана, што је довело до великих прометних гужви, које су остале до данас.

20. јуна 1978. године, град је погодио јак потрес јачине 6.5 ступњева. Овај потрес је проузрочио штету на многим зградама и повијесним споменицима, као и смрт 40 људи. Град се опет брзо опоравио и након ове природне катастрофе.

Ранији кршћански и бизантски споменици у Солуну су стављени на УНЕСЦО-в попис Свјетске баштине, 1988. године. Солун је постао Еуропски град културе за 1997. годину.

Солун је врло важан универзитетски центар југоисточне Еуропе и у њему живи велики број студената из цијеле земље. У граду се налази Аристотелово Свеучилиште, највеће у Грчкој, и Македонско Свеучилиште.

Remove ads

Привреда

Солунска привреда највише овиси о луци, као и о индустирјском и трговачком сектору. Индустријски се у граду производи: рафинирано уље, кемикалије, текстил, стројеви, брашно, цемент, фармацеутика и алкохол. Велики број оближњих држава, користе овај град као луку. Већина људи у граду је запослена у мањим подузећима. Службено је 2002. године, стопа незапослености била 10%, али прави бројеви су вјеројатно много нижи.

Remove ads

Становништво

Статистички подаци

Становништво у Солунској опћини-

Više informacija Година, Становништво ...

Година	Становништво	Промјена
1981	406,413	-
1991	383,967	-22,446/-5.52%
2001	363,987	-19,980/-5.20%

Иако се становништво опћине Солун, константно смањује, агломеризацијско подручје града расте, будући да се становништво пресељава у предграђа.

Солунски Жидови

Солунска жидовска заједница је била већином сефардијског поријекла, иако је постојала и мања скупина старих Романиота. Током отоманске владавине, Жидови у Солуну су чинили више од половице становништва и постојала је јака жидовска владавина у трговини, све док Грчка није преузела град у 1912. години. Као резултат жидовског утјецаја на град, велики број нежидовског становништва је говорила ладино, а град се практички гасио у суботу, на жидовски сабат.

Највеће опадање броја Жидова почиње након великог пожара 1917. Грчка је влада у својим напорима хеленизирања града, намјерно онемогућавала повратак Жидова својим домовима, иако је компензирала њихове губитке. Велики број Жидова се тад преселио у Турску, САД, Еуропу и Александрију у Египту. 1922. године. закон који је забранио трговину недјељом је додатно уздрмао жидовске трговце.

Солунски Жидови су и даље били важан дио града, све до нацистичке окупације за вријеме Другог свјетског рата. Нацисти су смакнули 96% солунских Жидова у холокаусту, чиме су уништили жидовску заједницу града.

Данас у граду живи око 1.000 Жидова, иако постоје значајне заједнице солунских Жидова у САД-у и Израелу.

Жидови у Солуну^[2]

Više informacija Година, Укупно становништва ...

Година	Укупно становништва	Жидовско становништво	постотак Жидова
1842	70,000	36,000	51%
1870	90,000	50,000	56%
1882/84	85,000	48,000	56%
1902	126,000	62,000	49%
1913	157,889	61,439	39%
1943		53,000
2000	363,987	1,000	0%

Култура

Музеји

Жидовски музеј у Солуну (Мусео Дјудио де Салоник)
Македонски музеј сувремене умјетности
Државни музеј сувремене умјетности
Македонско-трачки фолклорни и етнолошки музеј
Музеј Бизантске културе
Солунски археолошки музеј Архивирано 2006-12-06 на Wаyбацк Мацхине-у
Солунски кинематографски музеј
Солунски музеј македонске борбе
Солунски спортски музеј Архивирано 2006-12-22 на Wаyбацк Мацхине-у
Водени музеј
Бијели торањ, музеј и споменик
Технички музеј Архивирано 2007-01-11 на Wаyбацк Мацхине-у
Музеј фотографије Архивирано 2006-12-24 на Wаyбацк Мацхине-у
Заклада за умјетност Телоглион Архивирано 2007-04-06 на Wаyбацк Мацхине-у

Археолошка налазишта

Крипта цркве св. Димитрија
Агиа Параскеви, Солун, старо гробље
Стара Агора у Солуну
Манастир Латомос у Солуну
Римска палача и Хиподром

Споменици

Галеријев славолук и гробница
Градске зидине
Тригонијски торањ
Стара Агора
Ротунда
Римска палача и Хиподром
Црква Аје Софије

Манифестације

Солунски међународни трговачки сајам
Солунски међународни филмски фестивал
Солунски фестивал документарног филма Архивирано 2007-08-06 на Wаyбацк Мацхине-у
Солунски међународни фестивал фотографије
Димитриа
Видео Данце Фестивал
ДМЦ ДЈ Цхампионсхип

Медији

Новине

Македониа-Тхессалоники
Агелиофорос

Телевизија

ЕРТ3 Архивирано 2013-05-30 на Wаyбацк Мацхине-у - одјељак Еллиники Радиопхоники Тилеораси (ЕРТ)
ТВ Мацедониа Архивирано 2012-11-27 на Wаyбацк Мацхине-у
ТВ100
Аполлон ТВ
Бест ТВ (локална)
ТВ Балканиа
Еуропе Оне Архивирано 2021-06-20 на Wаyбацк Мацхине-у
Омега ТВ
Орион ТВ
Панорама ТВ
Гноми ТВ
ТВ Тхессалоники
Вергина ТВ
4Е, Црквена ТВ станица

Радио

Спортски клубови

Ираклис ФЦ Архивирано 2008-02-19 на Wаyбацк Мацхине-у Игра у првој лиги. (2005-2006: 4. мјесто)
ПАОК ФЦ Архивирано 2020-09-24 на Wаyбацк Мацхине-у Игра у првој лиги. (2004-2005: 5. мјесто)
Арис ФЦ Игра у првој лиги. (2004-2005: 14. мјесто)
Аполлон Каламариас Архивирано 2008-10-17 на Wаyбацк Мацхине-у Игра у првој лиги (2004-2005: 12. мјесто)
Агротикос Астерас - трећа лига
Епаноми (бивши ИЛТЕX Лyкои, данас су то спојени клубови) - трећа лига
Павлос Мелас ФЦ - трећа лига

Болнице и клинички центри

Међубалкански медицински центар
АХЕПА свеучилишна болница
Болница Папагеоргиоу
Болница Папаницолаоу^{[мртав линк]}
Солунска Хипократова болница
болница Георгиа Генниматаса
Болница св. Димитрија
Клиника св. Луке
Кyаноус Ставрос(Црвени Криж) Архивирано 2005-04-14 на Wаyбацк Мацхине-у

Remove ads

Транспорт

Први аутопут је кроз Солун прошао у 1970-има. Солун је доступан са аутопутем ГР-1/Е75 из Атене, ГР-4, ГР-2, (Виа Егнатиа) /Е90 и ГР-12/Е85 из Сереса анд Софије. Аутопут ГР-1 је у 1970-има дошао до Солуна и то је био крај његове изградње. У 1980-има, започела је градња солунске обилазнице, која се отворила 1988. Недавно је постојећа инфраструктура на аутопутевима дограђена. Градња 9.6 км дуге мреже метроа ће почети у јуну 2006. Градња ће трајати 6.5 година, ако све буде текло по плану и бити ће завршена крајем 2012. године. Ово ће битно смањити велике гужве у средишту града. Јавни пријевоз у граду се тренутно одвија само аутобусима.

Град је велико жељезничко чвориште на Балкану, са изравним везама за Софију, Скопље, Београд, Москву, Беч, Будимпешту, Истанбул и Загреб, као и за Атену и друга одредишта у Грчкој.

Зрачни промет се одвија преко Македонског међународног аеродрома. Будући да су аеродромске писте доста кратке, аеродром не може примати превелике авионе, у будућности се планира њено проширење.

Remove ads

Клима

Солун се налази у подручју измијењене средоземне климе, захваљујћи отворености града и околице утјецајима из унутрашњости Балкана. Због тога су зиме с негативним температурам и омањим количинама снијега нормална појава, што је битно другачије од јужне Грчке и Атене. Мраз је такођер честа појава зими. Љета су топла, али не жарка са ријетким падавинама у виду јаких пљускова. Годишња количина оборина је 451 мм.

Мјесец	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Ауг	Сеп	Окт	Нов	Дец
Макс. [°Ц]	9	10	13	18	23	28	31	30	26	21	14	10
Мин. [°Ц]	1	2	5	7	12	16	18	18	15	11	6	2
Падалине (мм)	40	38	43	35	43	30	22	20	27	45	58	50
Највише темп. [°Ц]	20	22	25	31	36	39	42	39	36	32	27	26