Algininska kiselina

Algininska kiselina (algin, alginat) je anjonski polisaharid koji je široko zastupljen u ćelijskim zidovima mrkih algi, gde putem vezivanja vode formira viskoznu gumu. U ekstrahovanom obliku ona brzo apsorbuje vodu. Ona ima sposobnost apsorbovanja količine vode koja je 200-300 puta veća od njene težine.^[2] Njena boja varira od bele do žuto-smeđe. Prodaje se u obliku filamenata, granula i praha.

Algininska kiselina
Drugi nazivi	E400
Identifikacija
CAS registarski broj	9005-32-7 Y
ChemSpider[1]	21111824 Y
UNII	8C3Z4148WZ Y
EINECS broj	232-680-1
ATC code	A02BX13
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	(C6H8O6)n
Molarna masa	10.000 - 600.000
Agregatno stanje	bele žuti prah
Gustina	1,601 g/cm3
pKa	1,5-3,5
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Gigantski kelp (Macrocystis pyrifera) je najveća morska biljka.

Struktura

Algininska kiselina je linearni kopolimer sa homopolimernim blokovima (1-4)-povezanih β-D-manuronata (M) i njihovih C-5 epimera α-L-guluronatnih (G) ostataka, respektivno, kovalentno vezanih u različitim sekvencama ili blokovima.

Monomer se može javiti u homopolimernim blokovima konsekutivnih G-ostataka, konsekutivnih M-ostataka, ili alternirajućih M i G-ostataka.

Forme

Komercijalne varijante alginata se ekstrahuju iz algi, kao što su gigantske morske trave Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, i razni tipovi Laminaria. Algininat se takođe proizvodi pomoću bakterijskihl rodova Pseudomonas i Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.^[3]