Biljno ulje

Biljna ulja se dobijaju iz plodova ili semenja velikog broja biljaka. Postoji oko 300 vrsta biljnih kultura iz kojih se mogu ekstrahovati ulja i masnoće.

Biljno ulje

Biljna ulja, s leva na desno: pirinačano ulje, suncokretovo ulje, kikiriki ulje, sojino ulje, kukuruzno ulje, maslinovo ulje, suncokretovo ulje

Biljno ulje u plastičnim kesama za prodaju na Tajlandu

Pogon za preradu maslina i proizvodnju maslinovog ulja

Svojstvo biljnih ulja

Biljna ulja^[1] zbog prisustva velikih količina polinezasićenih masnih kiselina imaju visoku biološku aktivnost i niz antisklerotičnih svojstava. Polinezasićene masne kiseline ulaze u sastav svih životno važnih kompleksa:

• ćelijskih membrana,
• fosfatida,
• lipoproteina

Osnovne osobenosti u hemijskom sastavu biljnih ulja su u tome što u njima apsolutno nema holesterola. Polinezasićene masne kiseline doprinose izbacivanju holesterola iz organizma, putem pretvaranja holesgerina u lako rastvorljiva jedinjenja.

• Doprinese elastičnosti krvnih sudova.
• Učestvuju u razmeni masti i holesterina, na osnovu čega se pretvaraju u vitamine (vitamin F).

Biljna ulja su sastavni deo svakodnevne ishrane zbog svoje hranljive vrednosti. Upotrebom 30% životinjskih masti, 70% biljnih ulja obezbeđuje se optimalna balansiranost masnih komponenti hrane i njihova najveća punovrednost. Dobra kulinarska i ukusna svojstva, lak način dobijanja i niska cena učinili su da biljna ulja danas postanu, jedan od najrasprostranjenijih proizvoda.

Kvalitet biljnih ulja

Visoki sadržaj nezasićenih masnih kiselina i drugih lako oksidišućih materija, dovodi do lakog sgvaranja produkata oksidacije. Što se biljno ulje duže čuva i što su slabiji uslovi njegovog čuvanja (prisustvo svetlosti, rđavi zapušači, neadekvatno pakovanje) u njemu se znatnije nakupljaju toksični produkti oksidacije. Sprečavanje oksidacije se postiže dodavanjem vitamina E koji ima antioksidativna svojstva.

Vrste biljnih ulja

• Suncokretovo ulje
• Maslinovo ulje
• Sojino ulje
• Makovo ulje
• Kukuruzno ulje
• Ulje kukuruznih klica
• Ulje od koštice grožđa
• Ulje uljane repice

Sadržaj masnih kiselina u raznim vrstama ulja

Saržaj masnih kiselina u raznim vrstama ulja
Naziv ulja	Mono nezasićene masne kiseline u %	Poli nezasićene masne kisetine u %	Zasićene masne kiseline u %	Omega 3 masna kiseline u %	Kometar
Bademovo ulje	65	28	7	-	izvor vitamina E
Avokadovo ulje	65	18	17	-	izvor vitamina E i fitosterola
Ulje od repice	62	31	8	da	sadrži Omega 3 masna kiseline
Kokosovo ulje	6	6	92		visoki sadržaj zasićenih masnih kiselina
Ulje od kukuruza	25	62	13	da	prihvatljivo
Ulje od semena lana	18	75	10	da	osetljivo na toplotu
Ulje od koštica grožđa	17	73	10	-	izvor vitamina E i Omega 6 masna kiseline
Ulje od lešnika	82	11	7	da	izvor vitamina E i zagrevanjem menja miris
Ulje od konoplje	15	75	10	da	ima antiinflamatorno svojstvo
Ulje makadami oraha	84	3	13	da	bogato antioksidansima
Maslinovo ulje	78	8	14	da	preporučuje se kao najbolje
Palmino ulje	38	10	52	-	veliki sadržaj zasićenih masnih kiselina
Ulje kikirikija	48	34	18	-	izvor vitamina E i fitosterola
Ulje od semenki tikve	32	53	15	da	izvor Omega 6 masna kiseline
Pirinčano ulje	46	28	26	da	izvor vitamina E
Suncokretovo ulje	14	79	3	-	povećan sadržaj monozasićenih masnih kiselina
Ulje od susama	41	44	15	-	ima miris na lešnik
Sojino ulje	25	60	15	da	izvor Omega 6 masna kiseline
Ulje čaja	82	8	10	da	sadrži nešto vitamina E
Orahovo ulje	24	67	9	da	vrhunsko ulje
Ulje od klica pšenice	22	61	17	da	izvor vitamina E i Omega 6 masna kiseline