Elipsa

Elipsa (starogrč. ἔλλειψις, nedostatak) je u matematici kriva zatvorena linija u ravni, koja se može defniisati kao geometrijsko mesto tačaka čiji je zbir rastojanja od dve fiksirane tačke uvek jednak. Ove dve tačke se još nazivaju fokusima elipse, a tačka koja se nalazi tačno između njih je centar elipse.

Za stilsku figuru, pogledajte Elipsa (književnost)

Vrste konusnih presjeka (kružnica, elipsa, parabola i hiperbola)

Elipsa ima dva prečnika (poluprečnika) koji predstavljaju minimalno i maksimalno rastojanje njenih tačaka od njenog centra.

Ose elipse su prave koje sadrže njene prečnike. Prva prolazi kroz obe fokusne tačke, a druga prolazi kroz njen centar, i normalna je na prvu.

Ukoliko su fokusne tačke elipse jedna te ista tačka, radi se o specijalnom slučaju elipse, koji se naziva krug.

Analitička definicija

Analitički posmatrano, elipsa je kriva drugog reda:

${\displaystyle f(x,y)=\alpha _{11}x^{2}+2\alpha _{12}xy+\alpha _{22}y^{2}+2\alpha _{13}x+2\alpha _{23}y+\alpha _{33}=0\,}$ (opšta jednačina krive drugog reda)

Koja zadovoljava sledeće uslove:

1. 
   ${\displaystyle \Delta ={\begin{vmatrix}\alpha _{11}&\alpha _{12}&\alpha _{13}\\\alpha _{12}&\alpha _{22}&\alpha _{23}\\\alpha _{13}&\alpha _{23}&\alpha _{33}\end{vmatrix}}\neq 0}$
   
   
2. 
   ${\displaystyle \delta ={\begin{vmatrix}\alpha _{11}&\alpha _{12}\\\alpha _{12}&\alpha _{22}\\\end{vmatrix}}>0}$
   
   
3. Za realnu elipsu: ${\displaystyle T\cdot \Delta =(\alpha _{11}+\alpha _{22})\cdot \Delta <0}$
   Za imaginarnu elipsu (prazan skup): ${\displaystyle T\cdot \Delta >0}$

Ukoliko su ose elipse paralelne sa osama dekartovog koordinatnog sistema, ova jednačina izgleda ovako:

${\displaystyle \alpha _{11}x^{2}+\alpha _{22}y^{2}-\alpha _{33}=0\,}$

Što se može zapisati i kao

${\displaystyle {\frac {x^{2}}{a^{2}}}+{\frac {y^{2}}{b^{2}}}=1}$

U ovoj jednačini su i u stvari veličine poluprečnika elipse.

Površina

Površina elipse je:

${\displaystyle P=ab\pi }$

gde su i poluprečnici elipse, a pi matematička konstanta.

Ekscentricitet

Ekscentricitet je konstanta karakterisitična za svaku elipsu. Predstavlja minimalno rastojanje fokusne tačke elipse od elipse, duž ose. Izračunava se kao:

${\displaystyle e={\sqrt {1\frac {b^{2}}{a^{2}}}}}}$

gde su i dužine poluprečnika elipse. Ukoliko se sa označi rastojanje između fokusnih tačaka elipse, će biti:

${\displaystyle e={\frac {c}{a}}}$

Obim

Obim elipse se može predstaviti na razne načine:

Beskonačni redovi:

${\displaystyle O=2\pi a\left[{1-\left({1 \over 2}\right)^{2}e^{2}-\left({1\cdot 3 \over 2\cdot 4}\right)^{2}{e^{4} \over 3}-\left({1\cdot 3\cdot 5 \over 2\cdot 4\cdot 6}\right)^{2}{e^{6} \over 5}-\dots }\right]\!\,}$

Što je isto što i:

${\displaystyle O=2\pi a\sum _{n=0}^{\infty }{\left\lbrace -\left[\prod _{m=1}^{n}\left({2m-1 \over 2m}\right)\right]^{2}{e^{2n} \over 2n-1}\right\rbrace }}$

Dobru aproksimaciju ove vrednosti je napravio Ramanudžan:

${\displaystyle O\approx \pi \left[3(a+b)-{\sqrt {(3a+b)(a+3b)}}\right]\!\,}$

Koja se takođe može zapisati kao:

${\displaystyle O\approx \pi a\left[3(1+{\sqrt {1-e^{2}}})-{\sqrt {(3+{\sqrt {1-e^{2}}})(1+3{\sqrt {1-e^{2}}})}}\right]\!\,}$

U specijalnom slučaju, kada je manja osa duplo manja od veće ose, važi:

${\displaystyle O\approx \pi a(9-{\sqrt {35}})/2\!\,}$

Elipsa na Wikimedijinoj ostavi