Enrico Letta

Enriko Leta (italijanski: ; Piza, 20. augusta 1966. (1966-08-20) (58 god.) ) italijanski je političar levog centra, najpoznatiji kao 55. predsednik Saveta ministara Republike Italije, koji je na dužnosti bio od 28. aprila 2013. do 14. februara 2014. godine. Pre toga je bio ministar evropskih poslova (1998—1999), ministar industrije (1999-2001) i sekretar Saveta ministara Italije (2006—2008).

Enriko Leta
Biografija
Datum rođenja	20. augusta 1966. (1966-08-20) (58 god.)
Mesto rođenja	Piza (Italija)
Državljanstvo	Italija
Narodnost	Italijan
Veroispovest	Rimokatolik
Politička partija	Demokratska partija Prethodno: Hrišćanska demokratija (do 1994) Narodnjaci (1994-2002) Bela Rada (2002-2007)
Supružnik	Đana Fregonara
Mandat(i)
55. predsednik Saveta ministara Republike Italije
28. april 2013 — 14. februar 2014
Prethodnik	Mario Monti
Državni sekretar Saveta ministara Italije
17. maj 2006 — 8. maj 2008.
Prethodnik	Đani Leta
Naslednik	Đani Leta
Ministar industrije Italije
22. decembar 1999 — 11. jun 2001.
Prethodnik	Pjer Luiđi Bersani
Naslednik	Antonio Marcano
Ministar evropskih poslova Italije
21. oktobar 1998 — 22. decembar 1999.
Prethodnik	Lamberto Dini
Naslednik	Patricija Toja
uredi

Biografija

Rođen je u Pizi, kao sin Đorđija Lete, profesora matematike na Univerzitetu u Pizi, i Ane Bjanki.^[1][2] Školovanje je završio u Liceju u Pizi,^[3] nakon čega je diplomirao političke nauke i stekao doktorat na Univerzitetu u Pizi.^[4]

Politička karijera

Političku karijeru je započeo kao mladić u Hrišćanskoj demokratiji,^[5] koja je oduvek nastojala da okupi politički spektar od desnice do levog centra.

Nakon propasti Hrišćanske demokratije 1994. godine, Leta se odmah pridružio njenoj naslednici, Italijanskoj narodnoj partiji. Do 1998. je unutar partije prešao u politički spektar levog centra,^[6] a iste je godine kao 32-godišnjak postao i ministar evropskih poslova što ga je učinilo dosad najmlađim članom ministarskog kabineta u posleratnoj Italiji.^[5]

Od 2004. do 2006. je bio italijanski poslanik u Evropskom parlamentu,^[7] nakon čega se vratio u Italiju i postao sekretar Saveta ministara Italije u Drugom kabinetu Romana Prodija. Bio je jedan od osnivača nove Demokratske partije; kandidovao se na izborima za predsednika partije ali je izgubio, osvojivši 11 % glasova.^[8]

Predsednik Đorđo Napolitano pozvao je Letu 24. aprila 2013. da formira novu vladu nakon ostavke Pjera Luiđija Bersanija koji nije uspeo da formira vladu nakon parlamentarnih izbora 24-25. februara iste godine.^[9] Leta je 27. aprila prihvatio zadaću i formirao veliku koaliciju Demokratske partije (levi centar), Naroda slobode (desnica) i Građanskog izbora (centar). Funkciju premijera Italije službeno je preuzeo 28. aprila 2013. godine.^[10]

Mandat su mu obeležila nastojanja da svoju veliku koaliciju održi na okupu i nastavi provoditi mere politike rezova i reforme u skladu sa smernicama Evropske komisije. U jesen 2013. je uspeo preživeti pokušaj obaranja od strane Berluskonija, ali je početkom 2014. eskalirao sukob sa njegovim stranačkim rivalom, gradonačelnikom Firence Mateom Rencijem. Kada je većina u njegovoj matičnoj Demokratskoj partiji stala na Lencijevu stranu, Leta je 14. februara 2014. podneo ostavku.

Privatni život

Oženjen je Đanom Fregonarom i s njom ima troje dece (Đakomo, Lorenco i Frančesko).^[11]