Ianuarius

Mensis Ianuarius (srpskohrvatski: ) prvi je mesec u drevnom rimskom kalendaru, od čijeg imena potiče i srpskohrvatski naziv januar. Sledio mu je Februarius ("februar"). U rimskim republikanskim kalendarima januar je imao 29 dana. Kad je Cezar 45. pne. reformisao kalendar, dodata su mu dva dana.

Crtež s predstavom fragmentarno sačuvanih Ancijskih fasti, s kalendarom koji je bio u upotrebi pre Cezarove reforme kalendara; Ianuarius (skr. IAN) prikazan je na vrhu prve kolone.

U najstarijem rimskom kalendaru, za koji su Rimljani smatrali da ga je ustanovio Romul, legendarni osnivač Rima, prvi je mesec bio Martius ("Marsov mesec", tj. mart), a cela se godina sastojala od samo deset meseci. Januar i februar navodno je dodao Numa Pompilije, drugi rimski kralj, i stavio ih na kraj godine. Nejasno je kad su Rimljani promenili kalendar tako da su na početak godine stavili januar i februar.^[1] Smatra se da je Ianuarius nazvan po Janusu, božanstvu s dva lica i bogu svih početaka, prolaza, kapija i vrata,^[1] premda rimski poljoprivredni almanasi navode boginju Junonu kao božanstvo kojem je ovaj mesec bio posvećen.^[2]

Poljoprivredni poslovi

Januarska ploča na mozaiku na kojem su predstavljeni svi meseci iz El Djema, Tunis (Rimska Afrika), a na kojem je kao prvi mesec prikazan mart (3. vek nove ere)

Mnogi rimski festivali i religijski rituali odslikavaju poljoprivredni karakter najstarije rimske države. Poljoprivredni kalendari (menologia rustica) pokazuju da se za seljake tokom januara nastavljalo zatišje s radovima koje je vladalo i u decembru. Ti su almanasi seljacima govorili da u januaru treba da očekuju 9¾ sati dnevne svetlosti i 14¼ sati mraka, te su im savetovali da se bave oštrenjem kolčeva, sečenjem vrba i trske i da prinose žrtve Penatima (Dei Penates).^[3][2] Kolumela u svom delu O zemljoradnji kaže da se farmeri koji su religisiores, tj. posebno pobožni u poštovanju verskih običaja, suzdržavaju od rada na zemlji sve do 13. januara, osim što 1. januara treba radi povoljnih predznaka (auspiciandi causa)^[4] treba da započnu neki dobar posao, kako bi im se te godine sve povoljno završilo.^[2]

Varon u svom spisu O zemljoradnji deli poljoprivrednu godinu na osam faza.^[5] Razdoblje od zimskog solsticija (kratkodnevice) do 7. februara, kad se smatralo da zapadni vetar Favonije počinje povoljno puhati, nije bilo pogodno za teške radove, već samo za sređivanje i usputne domaćinske poslove.^[2]

Državni poslovi

Car Marko Aurelije, s ritualnim pokrivalom na glavi, žrtvuje bika u hramu Jupitera Najboljeg i Najvećeg.

U doba republike konzuli su stupali na dužnost na početku godine; počev od 153. pne. to je bilo na dan 1. januara. Tad su vršene auspicije i, ako su znamenja bila povoljna, dvojica konzula odlazili su svojim kućama i oblačili purpurnu togu (toga praetexta), na kojoj je purpurna označavala njihov visoki položaj. Povorka senatora i vitezova pratila ih je od kuće do hrama Jupitera Najboljeg i Najvećeg na Kaiptolu. Ljudi su oblačili svečanu odeću i posmatrali povorku. U hramu svaki je konzul žrtvovao jednog belog bika Jupiteru ispunjavajući tako zavet koji su konzuli prethodne godine dali u zamenu za Jupiterovu pomoć u osiguranje dobrobiti (salus) rimskoj državi i narodu (vota pro salute rei publicae). Novi su konzuli tom prilikom davali i nove zavete.^[6]

Stariji je konzul tad sazivao senat i na sednici, između ostalog, saopštavao je datum Latinskog festivala (Feriae Latinae), pokretne svetkovine koja se održava u aprilu i predstavljala jednu od najstarijih verskih svečanosti.^[7] U roku od pet dana konzuli su u Saturnovom hramu, u prisustvu kvestora, polagali zakletvu da će se pridržavati zakona.^[8]

U doba carstva zavete za dobrobit rimskog naroda i države davao je car.

Datumi

Rimljani dane u meseci nisu brojali od prvog do poslednjeg, nego su ih označavali brojeći unatrag od tri stalna datuma, a to su bile: None (Nonae, 5. ili 7. dan, zavisno od meseca), Ide (Idus, 13. ili 15. dan) i Kalende (Kalendae, 1. dan u mesecu). Januarske None bile su 5. dana, a Ide 13. dana meseca. Poslednji dan u januaru nazivao se "dan pre februarskih kalendi" (pridie Kalendas Februarias). Rimljani su prilikom brojanja uključivali i dan od koga su počinjali, pa je, na primer, 9. januar bio "5. dan pre januarskih Ida", tj. pre 13. dana u mesecu, odnosno, na latinskom: ante diem quintam (V) Idūs Ianuarias, što se u pisanju obično beležilo skraćeno kao a.d. V Id. Ian. (ili se a.d. sasvim izostavljalo); 23. januar bio je "10. dan pre februarskih Kalendi" (X Kal. Feb.).

U kalendaru u razdoblju republike i ranog principata svaki je dan bio obeležen slovom koje je označavalo religijski status tog dana. U januaru te su oznake bile:

• F za dies fasti, tj. za dane kad se na sudu mogla zakonito pokrenuti parnica;
• C, za dies comitalis, tj. za dan kad su se mogle održavati skupštine (comitia), izbori i neki sudski postupci;
• N za dies nefasti, tj. za dane kad su političke i sudske aktivnosti bile zabranjene;
• NP, čije značenje ostaje nejasno, a koristilo se kao oznaka onih dana kad su održavane javne svetkovine (feriae);
• EN za endotercissus, arhajski termin za reč intercissus (= "podeljen napola"), tj. za dane koji su bili nefasti ujutro, kad su se pripremale žrtve, i uveče, kad su se žrtve prinosile, a bili su fasti u ostatku dana.^[9]

Dani su u rimskom kalendaru bili označeni i nundinalnim slovima, kao A B C D E F G H, čime su dani bili predstavljeni kao činioci "tržne nedelje".^[10] (Ove su oznake izostavljene u donjoj tabeli.)

Zidna slika iz Pompeja, na kojoj su predstavljeni ljudi kako nose purpurnu togu (toga praetexta) proslavljajući, kako se veruje, Kompitalije.

Tokom januara održavane su dve pokretne svetkovine (feriae conceptivae), tj. svetkovine čiji se datum održanja menjao iz godine u godinu, a sopštavali su ga pontifici. To su bile Kompitalije (Compitalia) (= Festival raskršćâ) i Sementive (Sementivae) (= Festival setve), a u donjoj su tabeli prikazani u onim danima u kojima su, kako se čini, ove svetkovine najčešće održavane.^[11]

Dies natalis označavao je godišnjicu utemeljenja ili obnove nekog hrama, koja se ponekada držala "rođendanom" božanstva. U doba carstva neki tradicionalni festivali u gradu Rimu izgubili su na značaju, a kao javni praznici na važnosti su dobili rođendani i druge godišnjice cara i njegove porodice. U vojnom kalendaru s religijskim praznicima, poznatom kao Feriale Duranum, žrtve u vezi s carskim kultom brojem su nadmašivale starije festivale. Od polovine 1. veka nove ere dodati su novi dani za održavanje raznih igara (cirkurskih) koje su priređivane u cirku u čast različitih božanstava. Krajem 2. veka nove ere na sačuvanim kalendarima više nema oznaka religijskog statusa dana (F, N, C itd.), što je verovatno delimično bio i rezultat reforme kalendara koje je sproveo Marko Aurelije.^[12] Festivali koji su na sačuvanim fastima označeni velikim slovom ― a čiji su nazivi u donjoj tabeli u celini predstavljeni velikim slovima ― smatraju se najstarijim praznicima koji su u kalendar ušli pre 509. pne.^[13]

Ianuarius je u julijanskom kalendaru produžen za dva dana, pa je onda brojao ukupno 31 dan. U donjoj tabeli datumi nakon Ida pripadaju julijanskom kalendaru, pri čemu su u zagradi dati datumi festivala po kalendaru pre Cezarove reforme. Osim ako nije drukčije navedeno, informacije su preuzete iz Scullard 1981, str. 51–68.

Moderni datum	Rimski datum	status	Rituali
1. jan.	Kalendae Ianuariae	F	• Konzuli stupaju na dužnost (od 153. pne.). • Žrtvovanje Esculapu i Vejovisu u njihovim svetilištima na Tiberini.
2	ante diem IV Nonas Ianuarias	F
3	a.d. III Non. Ian.[14]	C	• Na ovaj je dan najčešće počinjao trodnevni festival Kompitalija.
4	pridie Nonas Ianuarias (skr. prid. Non. Ian.)	C	• Ovog dana se najčešće nastavljao praznik Kompitalija.
5	Nonae Ianuariae	F	• Dies natalis svetilišta Vioke Pote na Velijskom brežuljku. • Na ovaj su se dan najčešće završavale Kompitalije.
6	ante diem VIII Idūs Ianuarias	F
7	a.d. VII Id. Ian.[15]	C	• Molitva (supplicatio) Jupiteru Sempiternu, u znak spomena na dan kad je Avgust stekao fasce (na Kumanskom kalendaru, 4–14. g. n. e.).[16] • Cirkuske igre for za Oca Janusa (od kraja 1. veka n. e.).[17]
8	VI Id. Ian.[18]	C
9	V Id. Ian.	NP	• AGONALIA za Janusa u Regiji.
10	IV Id. Ian.	EN
11	III Id. Ian.	NP	• CARMENTALIA • Dies natalis kulta Juturne na Marsovom polju.
12	pridie Idūs (skr. prid. Id.)	C
13	Idūs Ianuariae	NP	Cirkuske igre za Jupitera Statora (od kraja 1. veka n. e.).
14	ante diem XIX Kalendas Februarias	EN	• Neki fasti iz razdoblja ranog principata označavaju 14. januar dies vitiosus, tj. religijski nepovoljan dan, jer je na taj dan rođen Marko Antonije.[19]
15	a.d. XVIII Kal. Feb.[20]	NP	• CARMENTALIA (XVI Kal. Feb. u prejulijanskom kalendaru).
16	XVII Kal. Feb.[21]	C	• Molitva (supplicatio) za Avgusta na dan kad je dobio titulu Avgusta (Kumanski kalendar).[22]
17	XVI Kal. Feb.	C
18	XV Kal. Feb.	C
19	XIV Kal. Feb.	C
20	XIII Kal. Feb.	C
21	XII Kal. Feb.	C
22	XI Kal. Feb.	C
23	X Kal. Feb.	C
24	IX Kal. Feb.	C	• Na ovaj je dan najčešće počinjao trodnevni festival Sementiva. • Žrtvovanje povodom rođendana (dies natalis) cara Hadrijana (vladao 117–138).[23]
25	VIII Kal. Feb.	C	• Ovog dana se najčešće nastavljao praznik Sementiva.
26	VII Kal. Feb.	C	• Na ovaj su se dan najčešće završavale Sementive.
27	VI Kal. Feb.	C	• Godišnjiva (dies natalis) hrama Kastoras i Poluksa (IV Kal. Feb. u prejulijanskom kalendaru).
28	V Kal. Feb.	C
29	IV Kal. Feb.	C
30	III Kal. Feb.		(Dan dodat u okviru Cezarovog julijanskog kalendara).
31	prid. Kal. Feb.		(Dan dodat u okviru Cezarovog julijanskog kalendara).