Internet

Интернет^[1] је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи. Почеци интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. Од својих коријена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију. Интернет је јавно доступна глобална пакетна податковна мрежа која повезује рачунаре и рачунарске мреже кориштењем интернет протокола (ИП). То је "мрежа свих мрежа" која се састоји од милијуна кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размјењују информације и услуге као што су електронска пошта, цхат и пријенос датотека те повезане странице и документе Wорлд Wиде Wеба.

Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернконекција између више рачунара. Интернет је глобална мрежа. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

Хисторија

Преношење информација између рачунских машина се први пут десило 1940. године када је Георге Стибитз искористио ТТY, односно теле-машину за куцање, помоћу које је послао инструкције са његовог Модел К из Дартхмоутх универзитета у Њу Хемпширу на његом "Цомплеx Нумбер Цалцулатор"-у у Њујорку, те такођер примио резултате истим путем. Тек 1964. године, истраживали са Дартмоутха су изумили главну машину са дијељеним временом са прикљученим терминалима. У основи терминали су искориштавали ресурсе главног рачунара, те помоћу главног рачунара на којег су прикопчани добијали резултате натраг на терминал.

Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много "рођендана", али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету МИТ први пут објавио рад о пацкет-сwицхинг технологији. Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало Адванцед Ресеарцх Пројецт Агенцy Нетwорк, познатију као АРПАНЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање АРПАНЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект.

Године 1969. године Универзитет Калифорнија у Лос Ангелесу, СРИ у Станфорду, Универзитет Калифорније у Санта Барбари те Универзитет Утаха су били прикопчани на АРПАНет мрежу која је користила 50 кбит/с мрежна кола. АРПАНет је уствари претеча данашњег Интернета, иако је била пуно ограниченија него глобална мрежа – Интернет, ипак је била прва мрежа такве врсте. Касније ће се технологија све више развијати те прерасти у данашњу мрежу какву познајемо. Интернет је глобално доступна мрежа коју чини више међусобно повезаних мањих и већих мрежа које комуницирају помоћу Интернет Протокола (ИП), а који су повезани бакреним кабловима, оптичким кабловима и другим. Прва Интернет мрежа је створена 1. јануара 1983, што се сматра и стварањем Интернета када је Америчка Национална Научна Фондација (()) (НСФ) направио универзитетску мрежу која ће касније постати НСФНет. Брз развој Интернета је помогла могућност ТЦП/ИП-а (Интернет протокола) да ради преко већ постојећих мрежа и комуникација (као што су телефонске жице итд).

Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са НЦП-а (Нетwорк Цонтрол Протоцол) на ТЦП/ИП (Трансмиссион Цонтрол Протоцол / Интернет Протоцол), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.

Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АРПАНЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се АРПАНЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.

Винтон Церф који је са Робертом Каном створио ТЦП/ИП протокол, једном је рекао: "Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу". Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на ТЦП/ИП био контраверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао Опен Сyстем Интерцонецтион Протоцол. АРПАНЕТ је пре службеног прелаза на ТЦП/ИП у неколико наврата искључио НЦП пренос података како би уверио «неверне томе» да се НЦП може искључити по жељи.

Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација ТЦП/ИП-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АРПАНЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили Пацкет Радио и Пацкет Сателлите које су већ неколико година радиле са ТЦП/ИП протоколом.

Прво представљање јавности је доживио 1990-тих година. У аугусту 1991 ЦЕРН у Швицарској је представио веб сајт, док је већ прије три године Тим Бернерс-Лее почео стварање ХТМЛ, ХТТП те прве wеб странице на ЦЕРН-у у Швицарској. Национални Центар за "Суперцомпутинг Апплицатионс" је објавио Мосаиц wеб прегледник, а 1994 године се повећава интерес јавности за Интернет који је до сад био искључиво академско/техничке природе. Интернет је све више узимао маха, тако да је 1990-тих интегрисао већину тадашњих постојећих јавних рачунарских мрежа, што је остварено највише захваљујући недостатку мјеродавне централне администрације што је омогућило несметан раст мреже, као и прилично слободну природу Интернета и његових протокола. До јуна 2008 око 1,46 милијарди људи користи Интернет у читавом свијету.^[2]

"Интернет" или "интернет"

У српскохрватском је било доста расправе пише ли се ријеч "интернет" великим или малим почетним словом. Одговор гласи: и једно и друго.
Наиме, "интернет" је назив за било коју мрежу која користи ИП. Та мрежа може бити само у једној згради или се простирати цијелим свијетом, али бити потпуно одвојена од свих осталих мрежа.

С друге стране, ријеч "Интернет" означава име мреже: глобалне, јавно доступне мреже која се састоји од међусобно повезаног мноштва других мрежа. Но нису сви интернети повезани у Интернет. Постоје приватне, специјализиране мреже које су засноване на ИП, али нису повезане у Интернет. Такођер, лако се може замислити, па и очекивати, да ће у будућности постојати и друге мреже, одвојене од данашњег Интернета или засноване на другим протоколима.

Зато, кад говоримо о глобалној, јавној мрежи која нас данас повезује, исправно је писати "Интернет" јер је то назив мреже, док је свака друга, изолирана (приватна) мрежа која користи ИП, без обзира како ју власник звао, истовремено и "интернет". Интернет

Приступ интернету

Интернет као глобална свјетска мрежа нема цензуру и нема препрека. Доступна је на сваком дјелићу планете Земље, наравно, уз одговарајућу опрему. Да би приступили овој мрежи морамо имати један од система за комуникацију као што су:

• Аналогна телефонска линија
• ИСДН
• АДСЛ
• кабловски
• бежични
• сателитски

Аналогна телефонска линија

Овај систем подразумијева инфраструктуру јавне комутиране телефонске мреже (ПТНС-Публиц Телепхон Нетwорк Сyстем) или једноставније речено упредену парицу до телефонске централе какву имају готово свако домаћинство. Овим системом се, кроз спојне водове, врши пренос аналогних сигнала (првобитно намијењено искључиво за говорне информације) у врло уском спектру од 400 до 4000 Хз што је сасвим довољно за пренос говора. Ако се између рачунара и овакве линије постави уређај који ће вршити конверзију дигиталних у аналогне сигнале и обрнуто модем могуће је остварити увезивање рачунара са брзином преноса до 56 кбпс. (Теоретски 64 кбпс).

ИСДН

Овај систем такођер користи упредену парицу као физички преносник дигиталних сигнала а опсег је проширен и укључује два аналогна канала тако да су брзине до 128 кбпс. Назив је добио као скраћеница енглеског термина Iнтегратед Сyстем оф Dигиталy Нетwорк. Пренос података кроз спојне водове је дигитални.

АДСЛ

Као варијанта ДСЛ (Dигиталy Субсцрибер Lине) или у слободном преводу дигитална претплатничка линија користи особину увезивања више "канала" од по 64 кбпс у жељену (боље речено плаћену) ширину преноса. Ознака АДСЛ значи да је проток информацја асиметричан тј према потреби количина долазних информација (Доwнлоад) са сервера према клијенту се увећава на рачун одлазних (Уплоад)количина бита. Комуникација кроз спојне водове је дигитална.

Кабловски интернет

У насељеним мјестима гдје је успостављен систем кабловске телевизије могуће је остварити истим водовима пренос података и конекција на интернет. Овај систем има веома велику пропусну ширину података која иде и до 1 Гбпс. Веома често се користи једини проблем је што брзина преноса директно овиси о броју корисника (претплатницима)

Бежични интернет

Иако термин можда није најадекватнији успостављен је према оригиналној енглеској верзији Wирелесс. Данас се користи више различитих варијанти а најчешће комуникације на ултра високим фреквенцијама од 2,4 и 5 ГХз. Због особина простирања ове врсте таласа (праволинијски и не пролазе нити се одбијају од физичке препреке) ограничења су велика: мора постојати оптичка видљивост између антена приступне станице и корисника а даљина се креће до неколико километара. Брзине које се могу постићи на овим фреквенцијама су велике и крећу се од 2 Мбпс до 54 Мбпс.

Сателитски интернет

Иако најскупљи систем ипак представља најпоузданији и најбржи систем за пренос података па тако и за приступ интернету. Као посредник у комуникацији користи се геостационарни сателит позициониран на висини од око 35000 км изнад земље. Пошто се креће угаоном брзином идентичној брзини ротације Земље то је његов положај у односу на одређени простор на Земљи увијек исти. Простор који је покривен сигналом сателита назива се "Фоотпринт".

Технологија

Протоколи

Komunikacionu infrastrukturu Interneta čine njegova hardverska komponenta i sistem softverskih slojeva koji kontrolišu različite aspekte te arhitekture. I dok se hardver često može koristiti da podrži druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske arhitekture odlikuju Internet i pružaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Grupi za internet inženjering (Internet Engineering Task Force (IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o različitim aspektima Interenet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i konačni standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar (Request for Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi umrežavanja koji omogućavaju Internet se sadrže u specijalnim zahtevima za komentare, koji čine internet standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su čisto informativni, eksperimentalni ili istorijski ili dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji internet tehnologija.

Услуге

Најпознатије услуге за на Интернету су:

• Wорлд Wиде Wеб - користи ХТТП за пријенос wеб страница написаних у ХТМЛ-у - то је новији сервис, али и најбрже растући, често се погрешно користи као синоним Интернет
• разговор или чаврљање (цхат) - који може бити комуникација гласом (оба рачунала требају имати звучне картице, микрофоне и звучнике/слушалице) или писмена комуникација - примјери су ИРЦ, ИЦQ и у задње вријеме све популарнији Скyпе
• електроничка пошта - користи ПОП, СМТП и друге протоколе, једна од првих услуга на Интернету
• пријенос датотека - уз стандардни ФТП данас се све више користи пеер то пеер протоколи
• Усенет - мрежа намијењена размјени порука у интересним групама

Wорлд Wиде Wеб

Овај НеXТ рачунар је користио Тим Бернерс-Лее на ЦЕРН институту. То је био први веб сервер.

Многи људи синонимно користе термине Интернет и Wорлд Wиде Wеб, или само Wеб, мада та два термина нису синоними. Wорлд Wиде Wеб је само један од стотина сервиса који се користе на Интернету. Wеб је глобални сет докумената, слика и других ресурса, логички међусобно повезаних хиперлинковима и референцираних са униформним ресурсним идентификаторима (УРИ). Ови идентификатори симболично идентификују сервисе, сервере, и друге базе података, и документе и ресурце које они могу да пруже. Хипертекст трансфер протокол (ХТТП) је главни приступни протокол на мрежи. Веб сервиси исто тако користе ХТТП за омогућавање комуникације између софтверских система да би се делила и размењивала пословна логика и подаци.

Wорлд Wиде Wеб претраживачи, као што су Мајкрософт Интернет Еxплорер, Мозилла Фирефоx, Опера, Аплов Сафари, и Гоогле Цхроме, омогућавају корисницима да навигирају са једне веб странице на другу путем хиперлинкова који су уграђени у документе. Ти документи исто тако могу да садрже било коју комбинацију рачунарских података, укључујући графику, звук, текст, видео, мултимедијски и интерактивни контент који је доступан док је корисник у интеракцији са страницом. Скриптовање на страни клијента може да обухвати анимације, игра, пословне апликације и научне демонстрације. Путем Интернет претрага вођених кључним речима користећи претраживаче попут Yахоо! и Гоогле, корисници широм света имају лак, моментални приступ огромним и разноврсним количинама онлајн информација. У поређењу са штампаним медијима, књигама, енциклопедијама и традиционалним библиотекама, Wорлд Wиде Wеб је омогућио децентрализацију информације велих размера.

Веб је исто тако омогућио појединцима и организацијама да објављују идеје и информације за потенцијално велики аудиторијум онлајн са знатно редокованим трошковима и временом кашњења. Објављивање веб стране, блога, или прављење вебсајта обухвата мали иницијални трошак и многи бесплатни сервиси су доступни. Међутим, објављивање и одржавање великих, професионалних веб сајтова са атрактивним, разноврсним и актуелним информацијама је још увек тешка и скупа пропозиција. Многе особе и неке компаније и групе користе веб логове или блогове, које се углавном користе као онлајн дневници који се лако одржавају. Неке комерцијалне организације мотивишу особље да комуницирају савете у областима у којима су специјализовани јер сматрају да ће посетиоци бити импресионирани експертним знањем и слободним информацијама, те да ће их то привући датој корпорацији.

Један пример такве праксе је Мајкрософт, чији програмери објављују своје личне блогове да би подстакли јавни интерест у њивов рад. Колекције личних веб страница који објављују велики провајдери су и даље популарне, и постају све софистицираније. Док су операције као што су Ангелфире и ГеоЦитиес постојале од раних дана мреже, новије понуде од, на пример, Фејсбука и Твитера тренутно су најпопуларније. Те операције често брандирају себе као друштвени мрежни сервиси.

Оглашавање на популарнм веб странама може да буде уносно, и електронска привреда или продаја продуката и сервиса директно преко веба је и даље у порасту.

Кад је Веб развијен током 1990-тих, типична веб страница је чувана у својој завршној форми на серверу, форматирана у ХТМЛ језику, спремна за трансмисију на веб претраживач у одговору на захтев. Током времена, процес креирања и испоруке веб страница је постао динамичан, чиме је креиран флексибилни дизајн, распоред, и контент. Веб сајтови се често креирају користећи софтвер за менаџмент контента са, иницијално, веома мало контента. Сарадници тих система, који могу да буду плаћено особље, чланови неке организације или припадници јавности, уносе у исходишну базу података контент користећи странице за уређивање које су дизајниране за ту сврху, док обични посетиоци приступају и читају тај контент у ХТМЛ форми. У зависности од сајта, може или не мора да постоји систем за уређивање, одобравање и обезбеђење који је уграђен у процес прихвата ново унетог садржаја и давања дотупа циљним посетиоцима.

Комуникације

Е-маил је важан комуникациони сервис који је доступан на Интернету. Концепт слања електронских текстуалних порука између особа које комуницирају на начин који је аналоган слању писама или меморандума је претходио формирању Интернета. Слике, документи и други фајлови се шаљу као прилози емејла. Емејлови се могу слати на више адрасе истовремено.

Интернет телефонија је још један широко заступљени комуникациони сервис који је омогућен настанком Интернета. ВоИП је скраћеница за енглески: - протокол за пренос гласа преко Интернета. То је протоцол који је у основи Интернет комуникације. Идеја је заживела током раних 1990-тих са апликацијама сличним воки-токију за персоналне рачунаре. Задњих година многи ВоИП системи су постали једнако једноставни и лаки за употребу као и нормални телефон. Корист од коришћења Интерната за пренос гласа је да ВоИП може да буде бесплатан или знатно јефтинији од традиционалних телефонских позива, посебно на дугим растојањима и за кориснике којима је увек доступна Интернет конекција као што је кабловски или АДСЛ прикљућак. ВоИП је компетативна алтернатива традиционалном телефонском сервису. Интероперабилност између различитих провајдера је временом повољшана и могуће је позивати и примати позиве са традиционалних телефона. Једноставни, јефтини ВоИП мрежни адаптери су доступни, и они елиминишу потребу за персоналним рачунаром. Квалитет звука још увек може да варира од позива до позива, мада је обично једнак или бољи од традиционалних позива. Преостали проблеми коришћења ВоИП обухватају позиве бројева за хитне случајеве и поузда

Пренос података

Размена фајлова је пример трансфера великих количина података преко Интернета. Рачунарски фајл се може послати имејлом купцима, колегама и пријатељима као прилог. Он се може послати на вебсајт или ФТП сервер да би га други корисници могли на једноставан начин преузети. Он се може ставити у „заједничку локацију“ или на фајл сервер. Оптерење при масовном преузимању великих количина података се може умањити употребом сервера који служе као "огледала" или путем пеер-то-пеер мрежа. У било којем од тих случајева, приступ фајлу може да буде контролисан путем аутентикације корисника, транзит фајла преко Интернета може да буде заштићен енкрипцијом, и наплата се може вршити за давање приступа фајлу. Наплата се може на пример вршити путем кредитне карте, чији детаљи су исто тако у кодираном облику. Порекло и аутентичност примљеног фајла се може проверити помоћу електронског потписа или МД5 кода или других сумарних презентација поруке. Ова једноставна својства Интернета, на глобалној основи мењају продукцију, продају, и дистрибуцију свега што се може редуковати до рачунарског фајла за трансмисију. Тиме су обухваћени сви облици штампаних публикација, софтверских производа, вести, музике, филма, видеа, фотографије, графике и других уметности. То је узроковало сајзмичка померања у свим постојећим индустријама које су раније контролисале продукцију и дистрибуцију тих продуката.

Стреаминг медиа је испорука дигиталних медија у реалном времену за непосредну употребу или уживање крајњих корисника. Многи радио и телевизијски дистрибутери пружају интернетски приступ својим живим аудио или видео продукцијама. Они исто тако омогућавају одложено гледање или слушање путем система као што су Превиеw, Цлассиц Цлипс и Листен Агаин. Тим провајдерима се придружио низ других који врше дистрибуцију само путем Интернета и који никад нису имали дозволе за друге облике дистрибуције. То значи да се уређај који је повезан са Интернетом, као што је рачунар, може користити за приступ онлајн медијима на скоро исти начин као што је раније било могуће само са телевизором или радио пријемником. Опсед доступних типова контента је далеко шири, од специјализованих техничких вебкаста до мултимедијских сервиса који се испоручују по захтеву. Подкастирање је варијација те теме, где се – обично аудио – материјал преузме и репродукује на рачунару или се пренесе на портабилни медијски плејер да би се слушао у покрету. Те технике које користе једноставну опрему омогућавају сваком уз незнатну цензуру или контролу да емитује аудио-визуелни материјал широм света.

Пренос дигиталних медија повећава потражњу за мрежним протоком. На пример, за стандардни квалитет слике неопходна је веза брзине 1 Мбит/с за СД 480п, за ХД 720п квалитет је неопходно 2,5 Мбит/с, и ХДX квалитет захтева 4,5 Мбит/с за 1080п.^[3]

Веб камере су финансијски приступачне екстензије тог феномена. Док неке веб камере могу да пруже видео пуне брзине, слика је обично мала или су обнављања спора. Видео причаонице и видео конференцирање су исто тако популарни код великог броја корисника са персоналним веб камерама, са или без двосмерног звука. YоуТубе који је основан 15. фебруара 2005, је данас водећи вебсајт за слободни видео стриминг са огромним бројем корисника. Тај сајт користи флаш-базирани веб плејер за пренос и приказивање видео фајлова. Регистровани корисници могу да пошаљу неограничене количине видео материјала и да изграде своје персоналне профиле. YоуТубе тврди да њихови корисници гледају стотине милиона, и пошаљу стотине хиљада видео снимака дневно. Тренутно, YоуТубе користи ХТМЛ5 плејер.^[4]

Сигурност

Интернет је због своје раширености највећи извор малициозног софтвера. Највећи дио малицизоног софтвера долази с порнографских страница (знатно рјеђе код оних чије се кориштење плаћа) те већине интернетских страница с торрентима, црацковима, генераторима кључева (кеyгени), серијским бројевима и сл. Додуше, неке странице с торрентима (Демоноид, ТоррентЛеецх и сличне) ограничавају регистрацију те се на њима врло ријетко поставља садржај с малициозним софтвером. Корисник може добити неку врсту малициозног софтвера покретањем заражене датотеке скинуте с интернета а понекад и једноставним посјећивањем малициозне интернетске странице (то се зоведриве-бy доwнлоад). Доста су честе и алатне траке (тоолбарс) које садржавају различите облике спywареа и адwареа, од којих први прате корисниково кориштење Интернета и његове навике у кориштењу рачунала, док адwареи достављају рекламе и огласе, а понекад такођер прикупљају податке о кориштењу Интернета.

Интернетске странице чији УРЛ почиње с хттпс:// а не с хттп:// имају шифриране везе, што превенира могућност да нетко други прочита информације које је корисник унио на тим страницама. Ипак, то не значи да те странице нису малициозне, већ само да су њихове везе шифриране, што значи да префикс хттпс:// никако не може бити гаранција у сигурност странице.

Осим малициозног софтвера, постоје и злонамјерни људи. Они често у собама за цхат малтретирају и/или вријеђају остале кориснике, а понекад се представљају као дјеца или тинејџери да би намамили најмлађе кориснике Интернета.

Интернет сланг

Интернет сланг је неформални жаргон развијен (и још у развоју) с циљем убрзања и поједностављења текстуалне комуникације међу корисницима Интернета. Многи изрази овог жаргона структурирани су тако да штеде вријеме корисника приликом писања порука, а темеље се на енглеском говорном подручју. Неки примјери: 2 = то, 4 = фор, 2Б = то бе, БТW/бтw = бy тхе wаy, ФYИ = фор yоур информатион, ФТW = фор тхе wин, ЛОЛ = лаугхинг оут лоуд, НОYБ = ноне оф yоур бусинесс, р8 = ригхт, ТY = тханк yоу, ТХX = тханкс, СУ = схут уп, СТФУ = схут тхе ф*цк уп (вулгарно), w8 = wаит, БРБ = бе ригхт бацк, АФК = Аwаy фром кеyбоард

На Интернету се за изражавање емоција користе емотикони (смајлији, смајлићи), који се на енглеском називају смилеyс или емотицонс. Најчешћи су:

• :-) ili :) - sreća
• :-D ili :D - osmeh
• :-( ili :( - tuga
• ;-) ili ;) - namigivanje
• :-P ili :P - plaženje jezika (obično u šali)
• :-O ili :o - šok, iznenađenost, zaprepaštenost
• :-@ ili :@ - ljutnja
• 3:-) ili 3:)- djavolak
• <]:-)}}}}}} -deda mraz
• ^.- -podignuta obrva
• :-* ili :* - poljubac
• <3 - srce
• O:) - andjelčić
• ^_^ - duša

Повезано

• Лоткин закон
• Зипфов закон
• Информатички портал
• ХТМЛ
• ЦФМЛ
• Е-пошта
• Интернет претраживач
• Интернет клуб
• СмартТВ интернет телевизија
• Wебометрија