Jacinto Benavente

Jacinto Benavente y Martínez (Hasinto Benavente, 12. avgust, 1866. - 14. jul, 1954.) bio je jedan od vodećih španskih dramskih pisaca 20. veka. Godine 1922. dobio je Nobelovu nagradu.

Jacinto Benavente
Biografske informacije
Rođenje	(1866-08-12)12. 8. 1866. Madrid, Španija
Smrt	14. jula 1954. (dob: 87) Madrid, Španija
Obrazovanje
Zanimanje	dramski pisac

Benavente je dramu vratio u realnost korišćenjem društvene kritike, davao je prednost prozi nad rimom, komediji nad melodramom, dijalozima nad impulsivnim reakcijama. Pokazivao je interesovanja za estetiku, kasnije i za etiku.

Kao liberalni monarhista i kritičar socijalizma, nevoljno je podržavao Francov režim, koji je smatrao boljim od pokušaja republike 1931-36. Umro je u 87. godini u Toledu. Nikada se nije ženio i bio je gej.^[1][2]

Glavna dela

Jacinto Benavente je napisao 172 dela. Među najznačajnijim su:

• Los intereses creados (1907),
• Rosas de otoño (1905),
• Señora ama (1908), penetrante estudio psicológico de una mujer asediada por los celos.
• La malquerida (1913), drama.
• La ciudad alegre y confiada (1916),
• Campo de armiño (1916)
• Lecciones de buen amor (1924)
• La mariposa que voló sobre el mar (1926)
• Pepa Doncel (1928)
• Vidas cruzadas (1929)
• Aves y pájaros (1940)
• La honradez de la cerradura (1942)
• La infanzona (1945)
• Titania (1946)
• La infanzona (1947)
• Abdicación (1948)
• Ha llegado Don Juan (1952)
• El alfiler en la boca (1954)