Leucinski zatvarač

Leucinski zatvarač (leucinski patentni zatvarač, leucinske makaze)^[1] je čest trodimenzioni strukturni motiv proteina. Ovi motivi se obično sreću kao deo DNK-vezujućeg domena kod raznih transkripcionih faktora, i stoga učestvuju u regulaciji ekspresije gena. Leucinski zatvarači su prisutni kod eukariotskih i prokariotskih regulatornih proteina, mada su oni prvenstveno svojstveni za eukariote.

„Pogled od gore“, ili dijagram heliksnog točka, leucinskog zatvarača, gde d označava aminokiselinu leucin, razmeštenu sa drugim aminokiselinama na dva paralelna alfa heliksa.

Leucinksi zatvarač je super-sekundarna struktura koja funkcioniše kao dimerizacioni domen, i njeno prisustvo generiše adhezione sile između paralelnih alfa heliksa.^[2] Leucinski zatvarač se sastoji od više leucinskih ostataka na aproksimativno 7-ostataka dugim intervalima, čime se formira amfipatični alfa heliks sa hidrofobinim regionom duž jedne strane. Taj hidrofobni region omogućava dimerizaciju, ili zatvaranje motiva. Hidrofobni leucinski region je apsolutno neophodan za DNK vezivanje.