Leukemija

From Wikipedia, the free encyclopedia

Leukemija
Remove ads

Leukemija (grčki: ) malignitet je ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži.[7] Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita (blasti). Ta bela krvna zrnca koja nisu potpuno razvijena se nazivaju prekurzornim ili leukemijskim ćelijama.[1] Koncentracija ostalih normalnih ćelija krvi: crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), krvnih pločica (trombocita) i zdravih belih krvnih zrnacaje obično smanjena.

Kratke činjenice Sinonim, Specijalnost ...
Kratke činjenice

Simptomi mogu da obuhvataju krvarenje i probleme pojave modrica, osećaj umora, groznica, i povećan rizik od razvoja infekcija.[1] Ovi simptomi se javljaju usled nedostatka normalnih krvnih ćelija.[1] Dijagnoza se tipično uspostavlja pomoću testova krvi ili biopsije koštane srži.[1]

Remove ads

Podela

Leukemije se dele:

  • na akutne (do 20% blasti u aspiratu kostne srži) i hronične (preko 20%)
  • prema vrsti ćelija iz kojih nastaju na: limfatične, koje nastaju iz limfocita i mijeloične leukemije, koje nastaju iz mijeloične loze krvnih ćelija (eozinofili, neutrofili, bazofili, eritrociti, megakariociti).
  • na osnovu broja leukocita u krvi na: leukemične, subleukemične i aleukemične.

Kod leukemičnih je obično broj izmenjenih belih krvnih zrnaca masivno povećan u krvi. Subleukemične leukemije se karakterišu normalnim ili blago povećanim brojem leukocita u krvi, dok se kod aleukemičnih ne mogu naći tumorske ćelije u krvi, ali ih zato ima u koštanoj srži.

Remove ads

Simptomi

Usled razmnožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži, one potiskuju zdrave ćelije iz kojih nastaju ostale krvne ćelije. Usled toga dolazi do:

Usled infiltracije zdravih organa malignim ćelijama javljaju se i simptomi poput uvećanja slezine, limfnih žlezda i jetre. Mogu se javiti još i bolovi u kostima, otok i krvarenje desni usled nagomilavanja tumorskih ćelija, promene na koži, glavobolje i pareze kranijalnih živaca zbog nagomilavanja tumorskih ćelija u likvoru (latinski: ). Ovi simptomi su različito izraženi kod različitih tipova leukemija.

Remove ads

Najbitniji tipovi

Akutne leukemije

Glavni članak: Akutne leukemije

Akutne leukemije se karakterišu naglim početkom i brzim razvojem bolesti. Od simptoma se najzastupljeniji znaci insuficijencije koštane srži (anemija, trombocitopenija, infekcije). Postoje dve vrste akutnih leukemija:

Čini oko 80% leukemija odraslih. Nastaje iz mijeloidne loze krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje. Pretežno su starije osobe obolele.

Ova forma se najčešće sreće kod dece, oko 80%. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje. Nastaje iz B-limfocita i T-limfocita.

Hronične leukemije

Razvija polako u toku godina i decenija, teče progresivno. Simptomi su u početku blagi i obično u vidu povećanja slezine, limfnih čvorova... Najčešće se sreće kod starijih ljudi. Takođe postoje dva oblika.

Ubraja se u mijeloproliferativne poremećaje. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje.

Ubraja se u non-Hodžginove limfome (engleski: ). Učestalost je oko 2-3/100.000 stanovnika godišnje. Potiče najčešće od zrelih B-limfocita.

Uzrok

Precizni uzrok leukemije nije poznat.[3] Smatra se da se bolest javlja usled kombinacije genetičkih i okolinskih (nenaslednih) faktora.[3] Faktori rizika su pušenje duvana, jonizujuće zračenje, pojedine hemikalije (kao što je benzen), ranija hemoterapija, i Daunov sindrom.[2][3] Osobe sa porodičnom istorijom leukemije su isto tako izložene velikom reziku.[2] Postoje četiri glavna tipa leukemije: akutna limfocitna leukemija (ALL), akutna mijelocitna leukemija (AML), hronična limfatična leukemija (CLL) i hronična mijeloidna leukemija (CML) – kao i niz manje uobičajenih tipova.[2][8] Leukemija i limfomi pripadaju široj grupi tumora koji utiču na krv, koštanu moždinu, i limfni sistem, koja je poznata kao tumor hematopoetskih i limfoidnih tkiva.[9][10]

Genetički faktori

Pacijenti sa Daunovim sindromom (trizomija 21. hromozoma) imaju znatno veći rizik da obole od akutne limfatične leukemije od zdravih ljudi. Takođe u skorije vreme je otkriven čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane sa pojavom leukemija.

Faktori spoljašnje sredine

  • Jonizujuće zračenje može dovesti do pojave leukemije.
  • Hemijske supstance npr. benzen takođe mogu izazvati nastanak leukemije.
  • Citostatici
  • Virusi, tako npr. infekcija humanim T-limfotropnim virusom (HTLV) može dovesti do limfocitne leukemije T-limfocita.
Remove ads

Epidemiologija

Thumb
Smrtni slučajevi od leukemije po milionu osoba 2012. godine
  0-7
  8-13
  14-22
  23-29
  30-34
  35-39
  40-46
  47-64
  65-85
  86-132

Godine 2010, globalno je aproksimativno 281.500 ljudi umrlo od leukemije.[11] Godine 2000, aproksimativno 256.000 dece i odraslih širom sveta je razvilo neku formu leukemije, i 209.000 je umrlo od toga.[12] To predstavlja oko 3% od skoro sedam miliona smrtnih slučajeva usled kancera te godine, i oko 0,35% svih smrtnih slučajeva usled bilo kog uzroka.[12] Od šesnaest zasebnih upoređenih grupa bolesti, leukemija je bila 12. klasa po učestalosti među neoplastičnim bolestima, i 11. najčešći uzočnik smrti vezane za kancer.[12]

Godine 2015, leukemija je bila prisutna kod 2,3 miliona ljudi i uzrokovala je 353.500 smrtnih slučajeva.[5][6] Godine 2012. bilo je 352.000 novo razvijenih slučajeva.[8] Ona je najčešći tip kancera kod dece, pri čemu je tri četvrtine slučajeva leukemije kod dece akutnog limfoblastnog tipa.[2] Međutim, oko 90% svih slučajeva leukemije se dijagnozira kod odraslih, od kojih su AML i CLL najzastupljeniji tipovi kod odraslih.[2] Bolest se češće javlja u razvijenom svetu.[8][13]

Remove ads

Lečenje i prognoza

Tretman može da obuhvata neku kombinaciju hemoterapije, radioterapije, ciljane terapije, i transplanta koštane srži, uz dodatak podržavajuće i palijativne nege po potrebi.[2] Određenim tipovima leukemije se može upravljati čekanjem pod nadzorom.[2] Uspeh tretmana zavisi od tipa leukemije i uzrasta osobe. Ishodi su poboljšani u razvijenom svetu.[8] Prosečna petogodišnja stopa preživljavanja je 57% u Sjedinjenim Državama.[4] Kod dece mlaće od 15 godina, petogodišnja stopa preživljavanja je u opsegu od 60 do 85%, u zavisnosti od tipa leukemije.[14] Kod dece sa akutnom leukemijom koja su bez raka nakon pet godina, malo je verovatno da će se rak vratiti.[14]

Remove ads

Galerija

Patohistološki nalazi kod nekih oblika leukemije
  • Thumb
    Mieloblasti u akutnoj mieloidnoj leukemiji
  • Thumb
    Hronična limfatična leukemija
  • Thumb
    Prolimfocit kod T ćelijske prolimfocitne leukemije
  • Thumb
    Hronična limfoidna leukemija

Povezano

Reference

Literatura

Vanjske veze

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads