Magnezijum hlorid

Magnezijum hlorid - je neorgansko hemijsko jedinjenje, koje se ubraja u najznačajnije soli magnezijuma. Njegova molekulska formula je MgCl₂. Ovo jedinjenje ima relativnu molekulsku masu 95.22 u.^[1][2]

Magnezijum hlorid
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj	[7786-30-3 (anhidrovan) [7791-18-6] (heksahidrat) [7786-30-3] (anhidrovan) [7791-18-6] (heksahidrat)]
MeSH	Magnesium+chloride
RTECS registarski broj toksičnosti	OM2975000
Svojstva
Molekulska formula	MgCl2 (anhidrovan) MgCl2.6H2O (heksahidrat)
Molarna masa	95.211 g/mol (anhidrovan) 203.31 g/mol (heksahidrat)
Agregatno stanje	bela ili bezbojna kristalna supstanca
Gustina	2.32 g/cm³ (anhidrovan čvrst) 1.56 g/cm³ (heksahidrat čvrst)
Tačka topljenja	714 °C (987 K)
Tačka ključanja	1412 °C (1685 K)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	kristalna struktura kadmijum-hlorida
Geometrija molekula	(oktaedar, 6-koordinatni)
Opasnost
Opasnost u toku rada	iritant
S-oznake	S22,S23,S24,S25
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	magnezijum-fluorid magnezijum-bromid magnezijum-jodid
Drugi katjoni	berilijum-hlorid kalcijum-hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Osobine:

• bezbojni kristali
• veoma se dobro rastvara u vodi
• gustina: 2,32 g/cm³
• temperatura topljenja: 714 °C
• temperatura ključanja: 1412 °C (1685 K)
• iz vodenih rastvora se izdvaja u obliku heksahidrata MgCl₂ * 6H₂O gustine 1,57 g/cm³, koji se razlaže preko 117 °C.

Dobijanje

• dobija se iz karnalita
• zagrevanjem MgCl₂ · 6H₂O u atmosferi gasovitog hlorovodonika
• delovanjem hlorovodonične kiseline na magnezijum karbonat, magnezijum hidroksid, magnezijum oksid ili metalni magnezijum

Upotreba

Magnezijum hlorid se koisti u proizvodnji tekstila i papira.

U medicini, magnezijum hlorid se može, kao i druge rastvorne soli magnezijuma, primenjivati kao laksans. Deluje povećavanjem osmolalnosti crevnog sadržaja što dovodi do smanjene apsorpcije vode, i ubrzanog prolaska sadržaja kroz tanko crevo. Povećan volumen sadržaja koji dospeva u debelo crevo i kolon uzrokuje njihovu distenziju favorizujući defekaciju. Od uzete količine veoma mala frakcija se apsorbuje iz creva, ali se primena izbegava kod pacijenata sa smanjenim bubrežnim klirensom. Primena soli magnezijuma je kontraindikovana kod terapije tetraciklinima jer značajno smanjuje njihovu bioraspoloživost.