Magnezijum oksid (MgO), je beli prah. Njegova temperatura topljenja iznosi oko 2.800 °C, a na višoj temperaturi on sublimuje. Na temperaturi do 900 °C lako se rastvara u kiselinama i veooma brzo prelazi u magnezijum hidroksid koji je veoma jaka baza. Posle prženja on postaje neaktivan.[7][8]
Kratke činjenice Identifikacija, Svojstva ...
| Magnezijum oksid |
|---|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija |
| CAS registarski broj |
1309-48-4 Y |
| PubChem[1][2] |
14792 |
| ChEMBL[3] |
CHEMBL1200572 Y |
| RTECS registarski broj toksičnosti |
OM3850000 |
| ATC code |
A02AA02,A06AD02, A12CC10 |
| Jmol-3D slike |
Slika 1 |
|
|
| Svojstva |
| Molekulska formula |
MgO |
| Molarna masa |
40,3044 g/mol |
| Agregatno stanje |
čvrsto (bijeli prah) |
| Miris |
bez mirisa |
| Gustina |
3,58 g/cm³ |
| Tačka topljenja |
2852 °C, 3125 K, 5166 °F |
| Tačka ključanja |
3600 °C, 3873 K, 6512 °F |
| Rastvorljivost u vodi |
0,0086 g/100 mL (30 °C) |
| Rastvorljivost |
Rastvoran u kiselinama, amonijaku
nerastvoran u alkoholu |
| pKa |
10,3 |
| Energijska barijera |
7,8 eV[4] |
| Toplotna provodljivost |
45–60 W·m−1·K−1[5] |
| Indeks prelamanja (nD) |
1,736 |
| Struktura |
| Kristalna rešetka/struktura |
Halit (kubni), cF8 |
| Kristalografska grupa |
Fm3m, No. 225 |
| Geometrija molekula |
Oktaedarna (Mg2+); oktaedarna (O2–) |
| Termohemija |
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 |
−602 kJ·mol−1[6] |
Standardna molarna entropija So298 |
27 J·mol−1·K−1[6] |
| Opasnost |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) |
ICSC 0504 |
| EU-indeks |
Nije na listi |
| Opasnost u toku rada |
Groznica metalnog dima, Iritant |
| NFPA 704 |
|
| R-oznake |
R36, R37, R38 |
| Tačka paljenja |
Nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja |
| Drugi anjoni |
Magnezijum sulfid |
| Drugi katjoni |
Berilijum oksid
Kalcijum oksid
Stroncijum oksid
Barijum oksid |
| Srodna jedinjenja |
Magnezijum hidroksid
Magnezijum nitrid |
|
Y (šta je ovo?)
(verifikuj)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
| Infobox references |
Zatvori
Magnezijum oksid se u prirodi javlja kao mineral periklaz. Dobija se paljenjem magnezijuma ili prženjem magnezita (magnezijum karbonata) ili dolomita (usled prženja dolomita nastaje i kalcijum oksid). Koristi se za pravljenje cementa, posuđa. Koristi se i u medicini kao lek za trovanje i na prekiselost. Takođe se koristi i u bibliotekarstvu za zaštitu knjiga.
