Pasivni imunitet
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Za ostala značenja, vidite Vakcinacija.Pasivni imunitet, privremeni imunitet je prenos humoralnog imuniteta u vidu gotovih antitela koja su proizvod jedne osobe ili životinje na drugu. Pasivni imunitet pruža privremenu zaštitu primaoca antitela protiv nekih infekcija, i zato za razliku od aktivnog imuniteta on predstavlja privremeni oblik zaštite organizma. Prenesena antitela će se u određenom periodu od nekoliko nedelje do nekoliko meseci (3-6), degradirati, a primalac antitela više neće biti zaštićen.[1]
Najčešći oblik pasivnog (privremenog) imuniteta je onaj u kome dete (mladunče) dobija od svoje majke, bilo da se radi o ljudima ili drugim sisarima. Antitela se iz organizma majke prenose na plod preko posteljice tokom zadnjih 1-2 meseca trudnoće. Kao rezultat toga, dete (mladunče) će pre rođenja u svom telu imati ista antitela kao i njegova majka. Ova antitela omogućavaju zaštitu novorođenčeta (mladunčeta) od određenih bolesti (i do godinu dana), dok ono ne razvije sopstveni imunski sistem.[1]
Pasivni imunitet može biti i veštački izazvan imunitet, kada se visok nivo ljudskih (ili životinjskih), antitela specifičnih za određene patogena ili toksine veštački prenesu na osobe koje nisu na njih imune. Pasivna imunizacija se koristi kada postoji veliki rizik od infekcija a raspoloživo vreme nije dovoljno da telo da razvije svoj sopstveni imuni odgovor, ili da smanji simptome u toku imunosupresivnih bolesti.[2] Pasivna zaštita od nekih bolesti je kvalitetnija (npr., malih boginja, rubeole, tetanusa) od drugih (npr., dečje paralize, velikog kašlja).[3]
Remove ads
Prirodno stečen pasivni imunitet
Majčinski pasivni imunitet je vrsta prirodno stečenog pasivnog imuniteta, i odnosi se na antitela -koja su prenela imunitet fetusu sa njegove majke u toku trudnoće. Majčinska antitela (MatAb) prolaze kroz posteljicu u plod preko neonatalnih FcRn receptora na ćelijama posteljice. Ovo se dešava oko trećeg meseca trudnoće.[4] Imunoglobulin G je istotipno antitelo koje može proći kroz posteljicu.[4]
IgG (imunoglobulin G) je gama-globulinska frakcija serumskih proteina i glavno antitelo koje se javlja u sekundarnom imunomskom odgovoru. Ima važnu ulogu u odbrani organizma od bakterija i virusa. Od svih klasa antitela, ono jedino prolazi kroz posteljicu i zato je najzastupljenijije od svih klasa Ig antitela kod novorođenčadi. IgG se sastoji od jedne L2H2 jedinice. Postoje četiri potklase IgG antitela: IgG1, IgG2, IgG3, i IgG4. One se međusobno razlikuju u nekim delovima H lanaca, u broju i razmeštaju disulfidnih mostova. IgG1 je najzastupljeniji od svih antitela klase G (oko65%). IgG2 se produkuju kao odgovor na prisustvo polisaharidnih antigena.
Imunizacija novorođenčeta je često potrebna ubrzo nakon rođenja da spreči bolesti kao što su tuberkuloza, hepatitis B, dečja paraliza i veliki kašalj. Međutim, antitela majke mogu da inhibiraju indukciju imunskog odgovora zaštitne vakcine tokom prve godine života. Ovaj efekat se obično prevazila sekundarnim odgovorom na buster imunizaciju.[5] Pasivna imuniteta se takođe može obezbediti transferom IgA antitela koja se nalaze u majčinom mleku i koja se prenose kroz creva novorođenčadi, štiteći od bakterijske infekcije novorođenče, sve dok ono ne sintetiše sopstvena antitela.[6]
Remove ads
Veštački pasivno stečen imunitet
Veštački pasivno stečen imunitet je; kratkoročna imunizacija organizma prenosom antitela, koja se sprovoditi primenom jednog od sledećih oblika;[1]
- prenosom ljudske ili životinjske krvne plazme ili seruma,
- prenosom objedinjenih humanih imunoglobulina za intravensku (IVIG) ili intramuskularnu (IG) upotrebu,
- prenosom visokog titra ljudskih (IVIG) ili (IG) iz tela vakcinisanih ili od donatora prethodno oporavljenih osoba od bolesti,
- prenosom monoklonskih antitela (MAb).
Pasivan prenos se koristi u profilaktičke svrhe, kod bolesti imunodeficijencije, kao što je hipogamaglobulinemija.[1] Ona se takođe koristi u lečenju više vrsta akutnih infekcija, koja su praćena intoksikacijom.[2] Imunitet koji potiče od pasivne imunizacije traje kratak vremenski period. Kod ovog oblika imunizacije postoji i potencijalni rizik za pojavu reakcije preosetljivosti (anafilaktički šok), i serumske bolesti, posebno primenom gama globulina nehumanog porekla.[6] Kako pasivne imunitet pruža trenutnu zaštitu, telo ne razvija trajni imunitete, pa je takav pacijent u riziku od zaražavanja istim patogenom zbog koja je primio tu zaštitu u kasnijem periodu.[6]
Remove ads
Izvori antitela
Mnoge vrste produkata krvi sadrže antitela. Neki hemoterapeutski proizvodi (npr. oprana ili rekonstituisana crvena krvna zrnca) sadrže relativno male količine antitela, a neki (npr. intravenski imunoglobulini i plazma proizvodi) sadrže veliku količinu antitela.[1]
Osim krvnih proizvoda koji se primenjuju u transfuziji (npr. cela krv, crvena krvna zrnca i trombociti), postoje i tri glavna izvora antitela koja se koriste u humanoj medicini. To su Homologna zajednička humana antitela, Homologni humani hiperimuni globulini, Heterologni hiperimuni serumi.
- Homologna zajednička humana (ljudska) antitela
Ova antitela, poznata i kao imunoglobulin (prema međunarodnoj konvenciji obeležavaju se sa Ig). Proizvode se kombinovanjem (zajedničkih) IgG antitela od delova više hiljada odraslih donora. Kako potiču od mnogo različitih donora, ona sadrže antitela za mnoge različite antigene. Prvenstveno se koriste za profilaksu osoba posle njihovog izlaganja hepatitisu i boginjama i lečenje pojedinih kongenitalnih nedostataka imunoglobulina.
- Homologni humani hiperimmuni globulini
Ova antitela karakterišu se po tome što sadrže visok titar specifičnih antitela. Ovi prdukti su proizvedeni iz plazme, humanih donora krvi sa visokim nivoom traženih antitela. Međutim, kako su hiperimuni globulini iz ljudskog organizma, oni pored specifičnih sadrže i druga antitela u manjoj količini. Hiperimmuni globulin se koriste za profilaksu osoba posle njihovog izlaganja većem broju bolesti, uključujući i hepatitis B, besnilo, tetanus i varičelu.
- Heterologni hiperimuni serumi
Ova antitela koj< su poznati i kao protivotrovi ili serumi koji se proizvode u telu životinja, najčešće konja (equine), i sadrže antitela protiv samo jednog antigena. U Sjedinjenim Državama i drugim zemljama koristi se antitoksini za lečenje botulizma i difterije. Problem kod ovih proizvoda je taj što oni izazivaju serumsku bolest, ili imunu reakciju na proteine konja.
- Monoklonska antitela (imunoglobulini ljudskog porekla)
Ova antitela su poliklonski imunoglobulini, koji sadrže mnogo različitih vrsta antitela. Tokom 1970-ih, razvijena je tehnika za njihovo izolovanje iz B ćelija, što je dovelo do razvoja proizvodnje monoklonskih antitela. Monoklonska antitela se proizvode od jednog klona B ćelija, tako da ovi proizvodi sadrže antitela na samo za jedan antigen već i za blisko srodnu grupu antigena. Proizvodi monoklonskih antitela imaju mnogobrojnu primenu, uključujući i dijagnozu određenih vrsta tumora (debelog creva, prostate, jajnika, dojke), lečenje tumora (B-ćelijske hronične limfocitne leukemije, nehočkinov limfom...), sprečavanje odbacivanja transplantata i lečenje autoimunih bolesti (Kronova bolest, reumatoidni artritis) i nekih infektivnih bolesti.
Monoklonska antitela se koriste za sprečavanje respiratorne infekcije izazvane specifičnim sincicijalnim virusom (engleski: ). Ovaj proizvod se zove palivizumab, (palivizumab-Synagis). Palivizumab su humana monoklonska antitela specifična za (RSV). Ona ne sadrže nikakva druga antitela osim (RSV) antitela, pa se neće mešati u odgovore vakcina sa živim virusima.
Remove ads
Licencirani imunoglobulini
Sledeći imunoglobulini koji se trenutno koristi za profilaksu i imunoterapiju nekih infektivnih bolesti u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama sveta.[7]
Preparati odobreni za pasivnu imunizaciju i imunoterapiju od strane američke FDA
Remove ads
Povezano
Izvori
Literatura
Vanjske veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads