Prilep
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Прилеп (македонски: Прилеп, турски: Пирлепе или Перлепе; у народним песмама и "Прилип") је четврти град по величини у Републици Македонији од 66.246 становника, на сјеверу Пелагонијске равнице.
Прилеп је познат и као град легендарног Краљевића Марка јер се налази испод остатака утврђеног града званог Маркови Кули.
Сједиште је истоимене општине Прилеп, која има 76.768 становника (по попису из 2002.)[1].
Remove ads
Географија
Прилеп се налази у сјеверном дијелу Пелагонијске равнице, готово у средини Републике Македоније.
Кроз Прилеп иде магистрална цеста М5 и жељезничка пруга за Битолу.
Прилеп је удаљен 128 км од Скопја, 44 км од Битоле и 32 км од Крушева.
Хисторија
Из античких времена постоје остаци града македонског града Стиберра, којег су касније заузели Римљани, а потом разорили Готи 268 године и које од тада пропада до коначног напуштања.
Насеље под именом Прилеп споменуто је први пут 1014 године као мјесто гдје је цар Самуило доживио срчани удар кад је видио тисуће својих осљепљених војника након пораза послије Битке на Беласици (Клаидону).
Иза тога Прилепом влада Друго бугарско царство, па потом средњовијековни српски владари. Прилеп је пријестолница митског феудалног владара Краљевића Марка који је наставио владати у свом граду и Западној Македонији и након доласка Турака 1371 све до своје погибије 1395.
Од пада под отоманску власт Прилеп постаје мало провинцијско мјесто, сједиште пољопривредног краја. Ту је подигнута неуспјела побуна против отоманске власти 1564 - 1565.
Од 18. ст. почиње се садити духан у Прилепском крају, који временом постаје доминантна култура.
У другој половици 19. ст. по Прилепском крају скупља народно благо Димитар Миладинов уз помоћ својих Прилепских сурадника Рајка Жинзифова и Марка Цепенкова.
Илинденски устанак имао је одјека и у Прилепском крају у којем су устанике водили војводе Петар Ацев и Крсто Гермов-Шакир.
Након Балканских ратова Прилеп је као и цијела Вардарска Македонија подпао под Краљевину Србију, а након Првог свјетског рата под тадашњу Краљевину СХС.
За Другог свјетског рата у Прилепу је 11. октобра 1941 нападнута бугарска полицијска станица, тај дан се касније узео као службени дан почетка Народно ослободилачке борбе у СР Македонији.
Remove ads
Прилепски језик
Варијанта македонског језика - Прилепски дијалект, из срца Пелагоније узет је након Другог свјетског рата и оснутка Народне Републике Македоније као основа за стандардни македонски језик .
Знаменитости и култура
У граду Прилепу познати споменици су:
- Црква Св. Николе из 13. ст.
- Црква Св. Преображења
- Римско гробље са остацима зидина, вјеројатно од римског насеља Церамиае којег се спомиње у списима Табула Пеутингериана.
Поред града налазе се остаци слиједећих споменика:
- Маркови Кули, средњовјековна утврда највјеројатније подигнута за Бизанта у 10. ст. те касније вишекратно обнављана и рушена. Маркови Кули су и природна формација стијена необичног изгледа, на истим брдима изнад града.
- Археолошки остаци античког града Стиберра на брду Бедем поред села Чепигово.
- Црква Успења Богородице, из манастира Трескавец, из 12. ст. налази се у брдима, испод врха Златоврв на око 10 км од града.
- У Прилепу се одржава сваке године Међународни дјечји глазбени годишњи фестивал Астерискс
- Прилеп је и град у којем се одржава традиционални Фестивал професионалних казалишта Македоније у част македонског театролога Војдана Чернодринског.
Remove ads
Становништво
По посљедњем попису становништа град Прилеп имао је 66 246 становника[2], а њихов етнички састав био је слиједећи:
Познати суграђани
- Краљевић Марко (1335 - 1395), митски средњовјековни јунак
- Илија Џувалековски (1915–2004), македонски филмски и казалишни глумац
- Петар Наумоски, познати кошаркаш првак Европе с Југопластиком из Сплита
- Блаже Конески (1921–1993), македонски књижевник и филолог
- Влатко Стефановски, познати музичар, кантаутор и бивши члан групе "Леб и сол"
- Гоце Седлоски, познати ногометаш
Привреда
Прилеп је средиште производње и прераде духана, а најзначајније подузеће из тог сектора је Тутунски комбинат АД Прилеп. Многи познати свјетски произвођачи духана стављају и извјесне количине духана званог Прилеп да добију посебну арому својих цигарета.
У Прилепу дјелују и бројни погони: металне, електроничке (Микросам Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у), текстилне, прехрамбене (Пивовара), дрвне индустрије.
Прилеп је познат и по производњи мрамора (каменолом Сивец) званог Македонски Бианцо Сивец.
Remove ads
Градови пријатељи
Референце
Вањске везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads