Pristupanje Srbije Evropskoj uniji
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Pristupanje Srbije Evropskoj uniji je proces u kojem Republika Srbija nastoji da pristupi Evropskoj uniji, kao punopravna članica. Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 22. decembra 2009. godine.[2][3][4] Uprkos preprekama u oblasti politike, dana 7. decembra 2009. godine Evropska unija je deblokirala trgovinske sporazume sa Srbijom,[5][6] a 19. decembra iste godine šengenske zemlje odobrile su viznu liberalizaciju za građane Srbije.[7][8] Vlada Srbije je postavila za cilj pristupanje EU u 2014. godini, prema planu Agenda 2014, tadašnjeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua.[9][10] Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro podržavao je ovu inicijativu, očekujući ulazak Srbije u EU u narednih 5 do 7 godina nakon podnošenja formalnog zahteva za pristupanje.[11] Nakon zastalih pregovora sa Srbijom, Evropska unija u oktobru 2010. godine krenula je u pregovore o pridruživanju.[12] Dana 7. novembra 2007. godine, parafiran je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Srbije, odnosno, dve strane su se složile o konačnoj verziji teksta koja bi trebalo da se podvrgne malim izmenama ili da ostane nepromenjen, što je potez koji je prethodio formalnom potpisivanju.[13] Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren, a ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić.[14] To potpisivanje je bilo prekretnica u pregovorima za pristupanje Srbije i sprovedeno je nakon što je je glavna tužiteljka za ratne zločine Karle del Ponte izvestila EU da Srbija pravilno poštuje odluke suda, ali dodala je da Ratko Mladić mora biti u Hagu pre nego što sporazum bude zvanično potpisan.[15][16] Mladić je potom uhapšen 26. maja 2011. godine, i potom izručen Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju na suđenje.[17][18][19][20] Dana 20. jula 2011. godine uhapšen je Goran Hadžić, poslednji haški begunac.[21][22][23] Svih 27 ministara inostranih poslova EU dana 28. februara 2012. godine glasalo je za predlog statusa, a rezultat je bio 26 glasova za i 1 glas protiv. Rumunija je glasala protiv, jer je želela da se zaključi položaj vlaške manjine.[24] Nakon što je uklonjena i poslednja prepreka na putu ka odobravanju kandidature, pošto je Rumunija bila zadovoljna nakon što je sa Srbijom usaglasila zapisnik o manjinama, Srbija je dobila status kandidata 1. marta.[25][26][27]
Remove ads
Stav Vlade Srbije
Vlada Srbije želi da pripremi zemlju za ulazak u EU između 2012. i 2015. godine.[28] Međutim, najverovatnije je da će se to desiti oko 2022. godine, zbog domaćih problema i obimne reforme koje treba sprovesti. Vlada Srbije je izjavila da status Kosova ne bi trebalo da bude povezan sa pregovorima sa EU.[29]
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 29. aprila 2008. godine.[30] Tadašnji premijer, Vojislav Koštunica, izjavio je 1. maja da je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov bio u pravu kada je rekao da je SSP trebalo da bude ranije potpisan.[31] Ali samo jedan dan kasnije, 2. maja, obećao je da će poništiti sporazum posle izbora, nazvavši ga „trikom“, kao i „Solaninim sporazumom“.[32][33][34]
Posle parlamentarnih izbora 2008. godine, nova parlamentarna većina i vlada je formirana, a opozicija je ostala bez političke moći. Novi premijer Srbije, Mirko Cvetković, izjavio je u ekspozeu u Skupštini Srbije, da će jedan od prvih poteza vlade biti upućivanje parlamentu na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.[35][36] Od januara 2009. godine, srpska vlada je počela jednostrano da sprovodi svoje obaveze iz sporazuma.[37]
Prema istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju, novembra 2009. godine podrška građana Srbije za ulazak u EU bila je 71 odsto.[38][39] Međutim, ta podrška je naglo opala, te se krajem 2010. godine spustila na oko 60%, a u aprilu 2011. godine na svega 42,4%. Prema istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim u avgustu 2012. godine podrška se popela na 49%.[40][41]
Remove ads
Stav Evropske unije
Holandija je navela da Srbija mora zadovoljiti sve kriterijume pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući punu saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).[42] Belgija i Holandija usprotivile su se potpisivanju Sporazima pre nego što Srbija izruči bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i njegovog vojnog komandanta Ratka Mladića sudu u Hagu.[43] S druge strane, vlada Španije lobirala je za potpisivanje Sporazuma.[44] Dana 15. septembra 2008. Holandija je zamrzla trgovinski deo Sporazuma sa Srbijom.[45][46][47] Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011.[48]
Srbija i Evropska unija nisu bile usklađene nad sprovođenjem EULEKS misije EU na Kosovu. EU želi da implementira svoju misiju na Kosovu na osnovu Ahtisarijevog predloga o statusu Kosova, dok Srbija želi da Euleks prvo odobri Savet bezbednosti UN u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244.[49][50] To se dogodilo kasnije, posle plana od 5 tačaka koji su napravili Kancelar UN i Vlada Srbije, nakon što je Savet bezbednosti UN-a odobrio misiju EULEKS, koji funkcioniše pod upravom UNMIK-a. Dana 19. maja 2011. godine, tokom zvanične posete Srbiji, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, rekao je da priznanje Kosova nije preduslov za ulazak Srbije u EU.[51]
Remove ads
Pregovori
Evropska unija razmatrala je proširenje svoje zajednice na Balkan još od kasnih devedesetih godina 20. veka.[52] Pregovori su postali ozbiljni, nakon što je Srbija započela proces sprovođenja reformi posle pada Miloševićevog režima 2000. godine, tada kao deo državne zajednice Srbije i Crne Gore, a Evropska unija zvanično je saopštila da su balkanske države potecijalni kandidati.
U novembru 2005. godine Srbije je započela pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.[53]
Dana 3. maja 2006. godine Evropska unija privremeno je zamrzla pregovore sa Srbijom, zbog nehapšenja Ratka Mladića, navodeći da Srbija nije ispunila svoju obavezu da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.[54]
Značajni datumi
Pregovarački postupak
Remove ads
Reference
Vanjske veze
Povezano
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads