Proopiomelanokortin

Proopiomelanokortin (POMC) je prekurzorni polipeptid sa 241 aminokiselinska ostatka. POMC se formira iz 285 aminokiselina dugog polipeptidnog prekurzora, „pre-proopiomelanokortina「 (pre-POMC), odvajanjem 44 aminokiseline dugog signalnog peptida tokom translacije.

edit

Proopiomelanokortin
Identifikatori
Simboli	POMC; ACTH; CLIP; LPH; MSH; NPP; POC
Vanjski ID	OMIM: 176830 MGI: 97742 HomoloGene: 723 GeneCards: POMC Gene
Ontologija gena Molekulska funkcija • vezivanje G protein spregnutog receptora • receptorsko vezivanje • hormonska aktivnost • vezivanje tipa 3 melanokortinskog receptora • vezivanje tipa 4 melanokortinskog receptora • vezivanje tipa 1 melanokortinskog receptora Ćelijska komponenta • ekstracelularni region • ekstracelularni prostor • citoplazma • sekretorne granule Biološki proces • generacija prekursornih metabolita i energije • prenos signala • neuropeptidni signalni put • međućelijska signalizacija • regulacija krvnog pritiska • obrada peptidnog hormona • regulacija apetita
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	5443	18976
Ensembl	ENSG00000115138	ENSMUSG00000020660
UniProt	P01189	P01193
Ref. Sekv. (iRNK)	NM_000939.2	NM_008895.3
Ref. Sekv. (protein)	NP_000930.1	NP_032921.1
Lokacija (UCSC)	Chr 2: 25.38 - 25.39 Mb	Chr 12: 3.95 - 3.96 Mb
PubMed pretraga

Opioidni neuropeptid

Identifikatori
Simbol	Op neuropeptid
Pfam	PF08035
InterPro	IPR013532
PROSITE	PDOC00964
Dostupne PDB strukture: Pfam structures PDB RCSB PDB; PDBe PDBsum strukturni pregled

POMC gen je lociran na hromozomu 2p23.3. POMC gen je izražen na anteriornim i intermedijanim režnjevima hipofize. Ovaj gen kodira 285 aminokiselina dug polipeptidni hormonski prekurzor koji podleže ekstenzivnom, za tkivo specifičnom, posttranslacionom procesovanju putem razlaga enzimima sličnim suptilizinu poznatim kao prohormonske konvertaze. Kodirani protein se sintetiše uglavnom u kortikotrofnim ćeljama anteriorne hipofize, gde se koriste četiri mesta presecanja. Glavni produkti su adrenokortikotropni hormon (ACTH), koji je esencijalan za steroidogenezu i održavanje normalne adrenalne težine, i β-lipotropin. Međutim, postoji najmanje osam potencijalnih mesta presecanja unutar polipeptidnog prekurzora i u zavisnosti od tipa tkiva i dostupnih konvertaza, mogu se formirati mnogi drugi biološki aktivni peptidi koji učestvuju u različitim ćelijskim funkcijama. Mesta presecanja se sastoje od sekvenci, Arg-Lys, Lys-Arg ili Lys-Lys. Enzimi odgovorni za obradu POMC peptida su prohormonska konvertaza 1 (PC1), prohormonska konvertaza 2 (PC2), karboksipeptidaza E (CPE), peptidil α-amidarajuća monooksigenaza (PAM), N-acetiltrasferaza (N-AT), i prolilkarboksipeptidaza (PRCP).

POMC obrada obuhvata glikozilaciju, acetilaciju, i ekstenzivno proteolitičko razlaganje na mestima koja sadrže regione baznih sekvenci. Međutim, proteaze koje prepoznaju ta mesta razlaganja su specifična za pojedina tkiva. U nekim tkivima, uključujući hipotalamus, posteljicu, i epitelsko tkivo, sva mesta razlaganja mogu da budu korištena, čime se formiraju peptidi koji učestvuju u homeostazi bola i energije, stimulaciji melanocita, i imunskoj modulaciji. To obuhvata nekoliko distinktnih melanotropina, lipotropina, i endorfina koji su sadržani unutar adrenokortikotrofinskih i β-lipotropinskih peptida.

Mutacije ovog gena su asocirane sa ranim početkom gojaznosti, adrenalne insuficijencije, i pigmentacijom crvene kose. Alternativno splajsovane transkriptne varijante koje kodiraju isti protein su poznate.^[1][2]