Status epilepticus

Status epileptikus, prema definiciji SZO, jeste „pojava tri ili više epileptičnih napada u toku 30 minuta, bez uspostavljanja svesnog stanja između napada“.^[1] U slučaju da traje duže, ovakvo stanje prouzrokuje teška i nepovratna oštećenja moždanog tkiva.

Status epilepticus
Specijalnost	neurologija, epileptology
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	G41
ICD-9	345.3
eMedicine	emerg/554
MeSH	D013226

Terapija

Za terapiju statusa epileptikusa najčešće se koriste diazepam, fenitoin i lorazepam, kao i fenobarbiton-natrijum.^[1]

Diazepam

Diazepam kod najvećeg broja pacijenta zaustavlja napad, ali se mora aplikovati intravenski da bi dao rezultata. U odraslih osoba, doze mogu biti od 20 do 30 mg. Ove doze ponekad mogu da prouzrokuju depresiju disanja kao neželjeni efekat.

Fenitoin i lorazepam

Kombinacija fenitoina i lorazepama je čest izbor u terapiji epileptičkog statusa. Fenitoin treba da se primeni u dozi od 15 mg/kg, sprom intravenskom infuzijom. Doza za lorazepam je 0,1 mg/kg. Dejstvo lorazepama je skoro trenutno, dok fenitoin ima produženi efekat. Fenitoin se može infundovati sa sonim rastvorom, a ne rastvorom glukoze, jer ga ona brzo precipitira.

Fenobarbiton-natrijum

u slučaju da terapija fenitoinom nije dala efekta, pristupa se infuziji fenobarbiton-natrijuma. Doze mogu da variraju — 100-200-400, čak i do 800 mg. Po pravilu, ove doze kod bolesnika izazivaju barbiturnu komu, u kojoj je izražena depresija disanja.

Ako, pak, nijedna od ovih mera ne pomogne, pacijent se dovodi u stanje opšte anestezije, da bi se izbeglo teže oštećenje mozga za vreme epileptičkog statusa.