Јелена Груба Котроманић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена (народно име Груба) је била краљица Босне (1395—1398) и супруга српског краља Дабише (1391—1395). Она је након његове смрти 8. септембра 1395. године изабрана од стране властеле за владарку и све своје одлуке је доносила саветом са благодарованим велможанима властеле краљевства ми, русага босанског[1]. Током њене владавине, ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе, а најмоћнији међу њима били су:
- војвода Сандаљ Хранић Косача
- војвода Хрвоје Вукчић
- кнез Павле Раденовић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Јелена Груба Котроманић | |
---|---|
Датум рођења | 1345. |
Датум смрти | март 1399. |
Супружник | Стефан Дабиша |
Потомство | Стана Котроманић |
Династија | Николићи, Котроманићи |
Претходник | Стефан Дабиша |
Наследник | Стефан Остоја |
Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали царине чиме су директно подривали и слабили централну власт. Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хрвојем Вукчићем[1], лишила власти проглашењем Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након ње остала да живи у Босни са титулом краљице, али се вратила свом народном имену Груба. У браку са краљем Дабишом је имала само једну ћерку Стану, која се удала за Ђурђа Радивојевића.
Јелена Мара Груба Николић Котроманић била је босанска српска краљица, прво као супруга краља Степана Дабише, а затим као једина жена на босанском трону и друга Српкиња на трону. Са Дабишом је у браку била од 1340. године до његове смрти 8. септембра 1395. године. Из њиховог брака рођена је једна кћерка, Стана, позната као Анастасија, имали су сина непознатог имена. По Дабишиној смрти изабрана је за владарку од стране босанске српске властеле. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа убирали су порезе чиме су директно подривали и слабили власт на средњем нивоу. Њена владавина окончана је у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хрвојем Хрвантинићем, сменом с власти проглашењем Стјепана Остоје за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након владавине наставила да живети у Босни са титулом краљице. О краљици Јелени сазнајемо из само два историјска извора. Ти су документи једна повеља упућена Дубровнику, те један захтев. Занимљиво је да није ковала свој новац, него је користила новац претходног босанског краља, свога мужа, Степана Дабише. Рођаци су јој били племићи Николићи, који су владали једним делом Хума.