Краљевина Босна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Босна представља трећи период у развоју српске феудалне државе под именом Босна, у средњем веку.
Краљевина Босна Босна Босанско краљевство | |||
---|---|---|---|
Краљевина Босна 1391. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Престоница | Јајце | ||
Друштво | |||
Службени језик | српски | ||
Религија | Црква босанска, православље, католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | апсолутна монархија | ||
— Краљ | Стефан Твртко I Котроманић | ||
Стефан Дабиша | |||
Јелена Груба | |||
Остоја Котроманић | |||
Стефан Твртко II Котроманић | |||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1377. | ||
— Укидање | 1463. (86 год.) | ||
— Статус | бивша држава | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | око 90.000 ² | ||
Земље претходнице и наследнице Краљевине Босне | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Бановина Босна | Босански санџак (Османско царство) | ||
Војводство Светог Саве |
Настала је на Митровдан 26. октобра 1377. године, када се тадашњи бан Стефан Твртко I Котроманић (бан 1353—1377, краљ 1377—1391) на гробу Светог Саве у манастиру Милешева овенчао[1] („да будем у Христу Исусу благовјерни и Богом постављени Стефан краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама”),[2][3] уздигавши Босну на ранг краљевине. Постојала је до 1463. године када је током продора Османлија у Европу уништена, а њен последњи краљ Стефан Томашевић (деспот Србије 1459, краљ Босне 1461—1463) по наређењу султана Мехмеда II (1451—1481) убијен у Јајцу и поред обећања да ће му живот бити поштеђен.[4]
Током непуног века постојања Краљевина Босна је само током владавине Твртка I била снажна и самостална држава да би након његове смрти у самој држави отпочео рат како између чланова владарске породице Котроманића око власти, тако и међу моћном властелом, а у сукобе су се укључиле и Краљевина Угарска и Османско царство.[5] Државна вера у Краљевини Босни била је Црква босанска, али су последњи њени краљеви због политичких прилика пришли папи и католицизму. Последица постојања Цркве босанске је била како сиромашнија културу у односу на суседну Србију, тако и стални ратови са Краљевином Угарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни, пошто су и Православна и Католичка црква сматрале Цркву босанску јеретичком.