Ада је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу, иако се географски налази у Бачкој, односно на десној обали реке Тисе. Претходни назив места је био Острово (на Тиси). Према попису из 2022. било је 7.423 становника.
Ада | |
|---|---|
 Римокатоличка црква у Ади | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Ада |
| Становништво | |
| — 2022. | 7.423 |
| — густина | 105/ |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 47′ 55″ С; 20° 07′ 55″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 80 |
| Површина | 90,9 2 |
.svg)  Ада Ада на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24430 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | |
Овде се налазе Капела Дудварски и Српска православна црква Вазнесења Христовог у Ади.
Историја
Из пописа Потиске војне границе из 1748. године Шанац "Острово" (Ада) има 178 граничара коњаника. Од тога 61 их је било изван војне службе. Активни припадници - њих 117, били су неједнако опремљени; само 50 их је имало потпуну коњичку војну опреме. Штаб су чинили официри њих шест, на челу са поручником Ристом Мирковићем и заставником Николом Дудварским. Када је реч о пешадији, било је 1748. године у месту 144 граничара. Тројица су стигла од Коморске власти а остали су ту од раније били. Пуну опрему је имало 49, а непотпуну 82 граничара.Официри су били: капетан Петар Јулинац, поручник Марко Милисављевић и заставник Теодор Мирковић.[1] Током појединачног изјашњавања граничарских официра у вези будућег статуса, почетком новембра 1750. године за милитарски статус су се определи месни официри: хаднађи Риста Мирковић, Марко Милосављевић и Стеван Мајновић, те барјактари Никола Дудварски и Тодор Томин.[2]
Дудварски су били Срби стари племићи у Ади. Њихов родоначелник је Никола Дудварски граничарски заставник рођен 1709-1710. године. Постао је заставник 1739. године након вишегодишњег служења у Темишвару. У Осијеку је службовао до 1743. године, па премештен у Острово. Године 1750. определио се за провинцијални сталеж. Следеће 1751. године добио је племићку титулу и 44 ланца земље у Острову.[3]
У Ади је почетком априла 1854. године избио велики пожар током којег је страдало 300 домова. Новосадски лист "Србски дневник" се тада обраћао јавности тражећи помоћ за пострадале у Ади.[4]
Демографија
У насељу Ада живи 8544 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 4093 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 8.744 | 82,90% | ||
| Срби | 1.106 | 10,48% | ||
| Југословени | 216 | 2,04% | ||
| Роми | 117 | 1,10% | ||
| Хрвати | 43 | 0,40% | ||
| Албанци | 27 | 0,25% | ||
| Црногорци | 21 | 0,19% | ||
| Муслимани | 14 | 0,13% | ||
| Словаци | 10 | 0,09% | ||
| Немци | 10 | 0,09% | ||
| Румуни | 7 | 0,06% | ||
| Буњевци | 4 | 0,03% | ||
| Украјинци | 3 | 0,02% | ||
| Словенци | 3 | 0,02% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,02% | ||
| Руси | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 16 | 0,15% | ||
| м | ж | |||
| ? | 16 | 16 | ||
| 80+ | 90 | 184 | ||
| 75—79 | 128 | 216 | ||
| 70—74 | 227 | 327 | ||
| 65—69 | 228 | 327 | ||
| 60—64 | 278 | 340 | ||
| 55—59 | 368 | 353 | ||
| 50—54 | 379 | 436 | ||
| 45—49 | 434 | 463 | ||
| 40—44 | 370 | 392 | ||
| 35—39 | 341 | 359 | ||
| 30—34 | 327 | 282 | ||
| 25—29 | 345 | 324 | ||
| 20—24 | 368 | 324 | ||
| 15—19 | 343 | 380 | ||
| 10—14 | 310 | 278 | ||
| 5—9 | 265 | 266 | ||
| 0—4 | 244 | 219 | ||
| Просек : | 39,2 | 42,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.242 | 1.203 | 2.662 | 177 | 195 | 5 |
| Женски | 4.723 | 796 | 2.700 | 937 | 279 | 11 |
| УКУПНО | 8.965 | 1.999 | 5.362 | 1.114 | 474 | 16 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.117 | 486 | 2 | 0 | 1.047 |
| Женски | 1.538 | 164 | 0 | 0 | 700 |
| УКУПНО | 3.655 | 650 | 2 | 0 | 1.747 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 80 | 201 | 31 | 38 |
| Женски | 0 | 14 | 166 | 26 | 15 |
| УКУПНО | 7 | 94 | 367 | 57 | 53 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 8 | 18 | 67 | 45 | 38 |
| Женски | 38 | 35 | 67 | 136 | 144 |
| УКУПНО | 46 | 53 | 134 | 181 | 182 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 27 | 1 | 0 | 21 | |
| Женски | 26 | 3 | 1 | 3 | |
| УКУПНО | 53 | 4 | 1 | 24 | |
Галерија
Мост преко Тисе у Ади.
Основна школа Чех Карољ у Ади
Зграда Задружног дома
Споменик у центру Аде
Споменик Дамјанич Јаношу
Спомен плоча палим борцима током Другог светског рата
Православна црква Вазнесења Господњег
Дом здравља
Католичка црква
Споменик поред католичке цркве
Спорт
- ФК АФК Ада
- ЖРК Халас Јожеф
- РК Потисје
Занимљивости
Године 1927. тројица становника Аде, мађарске националности Шандор Капалош, Фабијан Керестеш и Андраш Решоцки су направило уметничко дело. Од белог мермера исклесали су ти "обични сељаци" попрсје почившег српског краља Петра Карађорђевића. Биста је требало да буде допремљена у београдски Народни музеј.[8]
Напомене
- Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Ада, на којој се налазе два насеља, Ада и Стеријино.
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
