From Wikipedia, the free encyclopedia
Арборетум Лисичине (arboretum од лат. речи arbor - дрво) једна је од три збирки аутохтоних (домаћих) и алохтоних (страних) врста дрвећа и жбуња у Републици Хрватској. Настао је у другој половини 20. века, овај арборетум спада међу најбогатије живим збиркама различитих таксона четинарског и лишћарског дрвећа.
Арборетум Лисичине | |
---|---|
Арборетум Лисичине - инфорамтивна табла са картом и сликама истакнутог растиња. | |
Опште информације | |
Основан | 1963. |
Оснивач | инг. шумарства Ђура Јоргић |
Површина | 45 ха |
Положај | Лисичине, Папук, Славонија, Република Хрватска |
Спацифичност | Природно и цивилизацијско подручје у изузетно очуваном стању, изванредна биолошка разноликости биљним врстама |
Управа парка | Хрватске шуме доо, Управа шума Слатина Шумарија „Воћин” . |
Број посетилаца | 10.000 |
Веб страница |
Арборетум Лисичине као што му и само име кажа налази се у селу Лисичине, у општини Воћин, на око 20 км од града Слатина у републици Хрватској. Простире се у средишњем делу планине Папук на површини од 45 ha.
Површина арборетума коју посетиоци могу да посете износи 24 хектара и многе људе више занима овај ужи, хортикултурни део. Али постоје и два поља - поље Евроазије и поље Северне Америке. У оквиру Арборетума налази се и 18 хектара букове секундарне прашуме, која је изузета од управљања у оквиру врта и користи се за истраживање.[1]
Осим научно-образовне мисије арборетум има и декоративну улогу, као и санитарно-хигијенски значај.
Арборетум у Лисичини, основан је 1963. залагањем инжењера шумарства Ђуре Јоргића, који је много труда уложио у садњу аутохтоних врста биљака.
Првобино овај арборетум који је заузимао површину од приближно 40 хектара, до рата на простору бивше Југославије 1990-тих година, био је богат разноразним врстама дрвећа и грмља. Како оних врста које су биле међу значајнијим домаћим врстама у Хрватској, тако и врстама пореклом из многих области широм Европе, Азије и Америке. Арборетум је до 1991. године укупно имао око 2.500 таксона и култивара и био је један од најзначајнијих у југоисточној Европи.[4]
Током сукоба на простору Хрватске 1991. године арборетум је у ратним сукобима тешко страдао Поред директне штете, ратна дејства су нанела и индиректну штету. Наиме оштећењем заштитне ограде, велики број дивљих животиња са настанило и несметано кретало по врту наносећи штету посебно осетљивим културама.[4]
Тренутно се у Арборетуму Лисичине налази 511 таксона, док их је пре рата на простору Југославије било 1.100, тврди Бојана Ардалић-Филић, шумарка Шумарије Воћин и један од службеницаАрборетума.[4]
Ознаке у целом Арборетуму обележавају сваку биљку, грм, дрво и објашњавају најзанимљивије о њима.[4]
Међу овим врстама најзанимљива је и ретка врста јапанска пршљенка (Sciadopitys verticillata), или јапански кишобран - бор, јединствени ендем црногорице у Јапану, и живи фосил без блиских сродника, присутан у евиденцији фосила око 230 милиона година. У висину нарасте до 30 метара формирајући густу уску пирамидалну крошњу. Дебло је пречника до 4 метра, кора је густа, црвенкасто-смеђе боје. Гране су водоравне и кратке, а пупољци су овални.
Оно што је у овом врту неизбежно и скреће пажњу посетилацаје грм рододендрона, зимзелени грм, познат и као дрво руже. Многи су пробали и засадили ово цвеће, али никада нису успели, али примери присутни у Арборетуму су једноставени и изузетно лепи.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.