Слатина (град)

град у северној Славонији From Wikipedia, the free encyclopedia

Слатина (град)map
Remove ads

Слатина (раније Подравска Слатина) је град у северној Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]

Укратко Слатина, Административни подаци ...
Remove ads

Историја

Овде је била битка код Слатине 1562. године.

Почетком 20. века Слатина је православна парохија са филијалама, околним селима: Бакићи, Козице, Липовац и Лукавац. У месту је политичка општина, црквена општина, котарски и други органи, пошта и брзојав, православна црква и комунална школа. У Слатини живи 1431 Србин православац (27%) са 307 домова (29%). Црквене матице су заведене 1777. године, парохија је треће класе, има парохијски дом. Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу грађена је 1750. године. Темпло је осликао 1785. године иконописац Јован Грабован. Председник црквене општине 1905. године је Симеон Кокановић а парох већ седам година поп Василије Свилар, рођен у Пећанима 1869. године. У месној комуналној школи предаје учитељ Лазар Савић, а 50 ђака иде у редовну наставу а 26 у празничну школу.[2]

Године 1935. трговиште Слатина је променила званично назив у Подравска Слатина.[3]

Други светски рат

Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косница, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.

У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[4]

У Подравској Слатини је, по окупацији 1941. године, ухапшен велики број угледних грађана – њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[5][непоуздан извор?]

У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Буковици, Подравској Слатини.[6]

Remove ads

Становништво

Град Слатина

Број становника по пописима

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.819 15.844 14.638 13.475 12.598 12.509 11.805 11.929 10.290 10.201 9.188 8.372 6.548 6.625 5.464
  • напомене:

Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.

Слатина (насељено место)

Број становника по пописима

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 10.920 11.416 9.923 8.066 6.318 5.735 5.006 5.100 3.861 3.785 3.180 2.828 2.236 2.070 1.451
  • напомене:

До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље Мединци.

Remove ads

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:

Више информација Попис 1991.‍ ...

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads