Банатска војна крајина, односно Банатска војна граница ( ) била је део војно-граничарског система Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од средине 18. века до 1873. године, када је развојачена, а налазила се у јужном Банату. Простирала се дуж реке Дунава, а њена територија данас припада модерним државама Србији и Румунији.[1][2][3]
| Банатска војна крајина Banater Militärgrenze | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1764—1873 | |||||||||
 Регименте у саставу Банатске војне крајине | |||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1764 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Историја
Током Аустријско-турског рата (1716-1718), Хабзбуршка монархија је запосела целокупну територију дотадашњег османског Темишварског пашалука. По слову Пожаревачког мира (1718), то подручје је и званично прикључено Хабзбуршкој монархији. На том простору формирана је посебна провинција под називом Тамишки Банат, која се налазила под управом земаљске администрације са седиштем у Темишвару. У периоду између 1751. и 1764. године, о одбрани и заштити државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција ( ), која је била претеча Банатске војне крајине.[4][5][6]
Организација Банатске војне крајине започета је 1764. године и од тада се њена територија налазила у саставу хабзбуршке Војне крајине. Првобитно је била подељена на два пука, односно регименте: Илирско-граничарску и Немачко-банатску. Илирска одредница у називу прве регименте односила се на српске граничаре. Затим је 1769. године основан и Влашко-банатски батаљон, који је 1776. године спојен са Илирско-банатском региментом у обједињену Влашко-илирску регименту.[7]
У склопу војно-крајишког система, регименте су 1802. године добиле и бројчане ознаке, тако да су званични називи гласили: XII Немачко-банатска регимента и XIII Влашко-илирска регимента. Потом је од 1838. године у склопу Влашко-илирске регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, тако да је Банатска војна крајина од тог времена била подељена на три регименте:[8]
- XII Немачко-банатска регимента (такође називана Швапско-банатска)
- XIII Влашко-банатска регимента (такође називана Румунско-банатска)
- XIV Илирско-банатска регимента (такође називана Српско-банатска)
У периоду од 1849. до 1860. године, Банатска крајина се на југу се граничила са Кнежевином Србијом, на северу са Војводством Србијом и Тамишким Банатом, на истоку са Трансилванијом и Влашком и на западу са Славонском војном крајином. Посебним Статутом од 7. маја 1850. године, који је издао владар, уређена су разна питања која су се односила на организацију граничарске управе.[9]
Банатској војној крајини је 1851. године прикључена и Петроварадинска регимента у Срему, која је до тада била у саставу Славонске војне крајине, којој је поменута регимента враћена 1871. године.[10] Петроварадинској регименти је припадао и Шајкашки батаљон у југоисточном делу Бачке, познатом као Шајкашка, тако да је Банатска крајина у поменутом периоду обухватала и крајишке делове Срема и Бачке.
Банатска војна крајина је постојала до 1872-1873. године, када је развојачена, а њено подручје је потпало под цивилну власт и укључено у састав угарских жупанија Торонталске, Тамишке и Северинске.[1]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
