Банатско Велико Село

Банатско Велико Село (мађ. или Szenthubert)^[1] је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2008 становника.

Банатско Велико Село
Православна Црква Св. Василија Острошког
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Град	Кикинда
Становништво
— 2022.	2.008
— густина	47/
Географске карактеристике
Координате	45° 49′ 11″ С; 20° 36′ 22″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	70
Површина	42,7 2
Банатско Велико Село Банатско Велико Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23312
Позивни број	0230
Регистарска ознака

Историја

Катастарска карта северног Баната из 1769—72, са три сестринска села

После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке, укупно 3.300 досељеника који су основали три „сестринска” села, који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур (фр. ), Шарлвил (фр. ) и Санкт Хуберт ( ). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да свако од та три места тада има римокатоличку цркву и немачко становништво.^[2]

Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3134 становника од чега су већина Срби.

Демографија

У насељу Банатско Велико Село живи 2512 становника по попису из 2011. године, од тог броја 2170 становника је било пунолетно.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 4.388 1953. 4.276 1961. 4.310 1971. 3.603 1981. 3.332 1991. 3.134 3.092 2002. 3.034 3.097 2011. 2.512 2022. 2.008

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			2.922	96,30%
Мађари			26	0,85%
Роми			14	0,46%
Хрвати			10	0,32%
Македонци			10	0,32%
Црногорци			8	0,26%
Југословени			7	0,23%
Муслимани			3	0,09%
Украјинци			2	0,06%
Словаци			1	0,03%
Албанци			1	0,03%
непознато			4	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	14			16
80+	29			45
75—79	45			103
70—74	83			110
65—69	92			110
60—64	86			93
55—59	66			55
50—54	163			121
45—49	145			140
40—44	110			121
35—39	86			81
30—34	66			70
25—29	104			96
20—24	104			101
15—19	112			91
10—14	84			62
5—9	79			56
0—4	53			42
Просек :	41,0			45,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 768 850 997 970 936 1.070 1.112

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 249 307 198 248 82 22 6 0 0 0 2,73

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.305	436	757	81	30	1
Женски	1.353	277	760	268	47	1
УКУПНО	2.658	713	1.517	349	77	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	581	164	0	30	178
Женски	364	70	0	2	106
УКУПНО	945	234	0	32	284
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	43	33	8	44
Женски	1	7	61	8	8
УКУПНО	4	50	94	16	52
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	0	33	13	6
Женски	8	3	11	29	42
УКУПНО	17	3	44	42	48
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	0	0	5
Женски	7	0	0	1
УКУПНО	19	0	0	6

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Црква Светог Василија Острошког
• 
  Основна школа „Славко Родић”
• 
  Завичајна кућа
• 
  Језеро Лагуна
• 
  Место старе католичке цркве (1791—1945)
• 
  Парк у центру села
• 
  Пијаца
• 
  Дечји вртић
• 
  Ватрогасна станица

Референце

1. „Naziv naseljenih mesta u Vojvodini na mađarskom”. Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja (на језику: српски). 2017-12-11. Приступљено 2024-06-11.
2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Презентација Банатског Великог Села
• Хроника градње храма Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()