From Wikipedia, the free encyclopedia
Бацач дубинских бомби (енгл. ) је противподморничко оружје које се користило на ратним бродовима у Првом и Другом светском рату. Прва верзија овог оружја био је тзв. Y-топ (енгл. ) из 1917, а последња бацач Лимбо (енгл. ) из 1955. Њима су углавном наоружавани разарачи, ескортни и патролни бродови.[1]
После Другог светског рата већином су их заменили ракетни бацачи и ракетна противподморничка торпеда.[1]
Прво средство за избацивање дубинске бомбе, уведене 1915, био је противподморнички клизач. Крајем 1917. британска РМ уводи противподморнички бацач облика слова Y (енгл. ), из којег су помоћу барутног пуњења, избациване две дубинске бомбе на око 40-80 м од брода. У Првом светском рату овакве клизаче и бацаче прихватиле су и друге РМ.[1]
Почетком Другог светског рата уведен је нешто бољи бацач у облику слова К (енгл. ). Због повећане подводне брзине, дубине роњења и бољих маневарских способности подморница, смањена је вероватноћа погађања постојећих бацача на око 3%. Због тога се тежило конструисању бацача који би омогућили избацивање плотуна дубинских бомби по прамцу, док брод који напада на подморницу с њом још има сигуран контакт подводним електричним локатором.[1]
Британска РМ је 1942. нашла решење конструкцијом импулсног бацача названог Јеж, који је избацивао плотун од 24 противподморничка зрна испред прамца на око 180 м; РМ САД је нешто касније увела своју побољшану варијанту Јежа (A/S projector) са жироскопским стабилизатором и повећаним сектором гађања. Због велике силе удара на палубу при опаљењу плотуна (око 4.000 кг/цм2), Јеж није био погодан бацач за мале бродове (патролне чамце), па су британска и америчка РМ увеле на мање бродове 1942. ракетни бацач, назван Клопка. Применом Јежа вероватноћа поготка у подморницу повећана је средином 1944. на 8%, а крајем рата на 10%. Пошто при промашају зрна ударни упаљач није изазивао експлозију, то је изостајало морално дејство експлозије на посаду подморнице, па Британци 1943. уводе импулсни бацач дубинских бомби назван Сипа, којим се избацивао плотун од три дубинске бомбе на удаљеност око 270 м.[1]
После Другог светског рата, сем РМ Велике Британије која је педесетих година на своје бродове увела побољшани тип импулсног бацача дубинских бомби Limbo (енгл. ) , друге РМ су интензивно радиле на усавршавању ракетних бацача са већим дометом, сектором гађања и брзином пуњења. Шездесетих година, прво РМ САД, а затим и друге, уместо бацача противподморничких бомби и зрна, на веће бродове уводе бацаче ракетом ношених противподморничких торпеда (ASROC у САД, Malafon у Француској, Ikara у Аустралији).[1]
У суштини побољшана верзија ранијег бацача Сипа, Лимбо је бацач дубинских бомби са три неизолучена минобацача калибра 304 мм, смештена један изнад другог. Сектор дејства је 360 степени, а даљина гађања 270-910 м. Њиме су били наоружани ескортни бродови и разарачи Велике Британије, Аустралије и Канаде од 1955. до почетка 90-их година дведесетог века. Поседњи пут је употребљен у Фокландском рату 1982.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.