Брђани (Горњи Милановац)

За другу употребу, погледајте страницу Брђани.

Брђани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године у њему живео је 1041 становник.

Брђани
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	1041
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 09″ С; 20° 25′ 03″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	314
Брђани Брђани на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32303
Позивни број	032
Регистарска ознака

Село је удаљено 10 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу Чачка. Налази се на надморској висини од 250 до 500 м, а површине је 2.023 ха.

Историја

Брђани се први пут помињу у турском попису из 1476. године. Ово село се тада звало Сутеска. Након што је исељено пред најездом Турака, населили су га досељеници из брдовитих крајева Црне Горе, Старог Влаха, Херцеговине и ужичког краја.^[1]

Брђани су били седиште Моравске капетаније Рудничке нахије. На планини Вујан и граници између села Брђани и Прислонице, Никола Милићевић Луњевица изградио је 1805. године манастир Вујан са црквом, чардаком и чесмом, посвећен Светом архангелу Гаврилу. То је уједно била и прва задужбина ослобођене Србије. Устанички војвода Лазар Мутап, рођен у суседној Прислоници, сахрањен је у припрати манастира. Након што је био тешко рањен у борби на Љубићу 1815. године, првобитно је био сахрањен код црквице у Горњој Трепчи. Затим је његов син Вук пренео његове кости и сахранио га у манастиру Вујан.^[1]

Манастир Вујан се налази близу средњовековног манастира Обровин, запуштеног још 1597. године. Од њега могу се видети остаци часне трпезе.^[1]

Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији манастира Вујан. Сеоска слава је Спасовдан.^[1]

У селу се налази етно-село са вајатима, салашем и воденицом.^[2][3] Етно-село се зове „Галетово сокаче” и налази се уз реку Дичину.

Овде се налазе Црква Светог Пантелејмона у Брђанима, Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима, Крајпуташ Илији Стевановићу у Брђанима, Крајпуташ Крсти Топаловићу у Брђанима и Крајпуташ Милану Дамљановићу у Брђанима.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 287 ратника. Погинуло их је 145 а 142 је преживело.^[1]

Галерија

• 
  Аутопут „Милош Велики”
• 
  Црква Светог Пантелејмона
• 
  Основна школа
• 
  Споменик борцима НОБ-а
• 
  Зграда старе железничке станице
• 
  Ибарска магистрала
• 
  Ибарска магистрала

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 1463 становника, 1921. године 1150, а 2002. године тај број се попео на 1253.^[1]

У насељу Брђани живи 1016 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.890 1953. 1.831 1961. 1.746 1971. 1.525 1981. 1.440 1991. 1.217 1.213 2002. 1.227 1.259 2011. 1.041

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			1.204	98,12%
Роми			7	0,57%
Југословени			2	0,16%
Црногорци			1	0,08%
Хрвати			1	0,08%
Македонци			1	0,08%
непознато			7	0,57%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	8			12
80+	13			24
75—79	30			31
70—74	43			44
65—69	39			55
60—64	43			46
55—59	36			34
50—54	39			42
45—49	44			43
40—44	44			38
35—39	44			35
30—34	31			42
25—29	40			24
20—24	33			36
15—19	33			34
10—14	29			39
5—9	25			32
0—4	25			17
Просек :	43,3			44,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 348 357 407 408 415 367 386

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 71 96 62 70 43 29 12 2 1 0 3,18

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	520	158	329	23	9	1
Женски	540	91	328	112	9	0
УКУПНО	1.060	249	657	135	18	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	254	45	0	0	105
Женски	173	23	0	1	77
УКУПНО	427	68	0	1	182
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	13	19	6	30
Женски	2	1	27	3	4
УКУПНО	9	14	46	9	34
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	6	0	6
Женски	0	0	0	4	19
УКУПНО	0	1	6	4	25
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	15
Женски	1	0	0	11
УКУПНО	2	0	0	26

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 95.
2. Етно-село „Галетово сокаче“ Брђани^{[мртва веза]}, Лиса, 2008
3. На Дичини воденица стара („Политика“, 19. новембар 2012)
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Мајка педесет и троје деце („Политика“, 8. март 2011)