From Wikipedia, the free encyclopedia
Бубонска куга је назив за најчешћи и најпознатији облик куге. Изазива је бактерија Јерсинија пестис.[1] Израз бубонска долази од речи бубон, назив за отечену жлезду, а односи се на један од њених најпознатијих симптома, отечене лимфне жлезде испод пазуха. Уколико се бубонска куга не лечи, изазива смрт две трећине свих пацијената у року од два до шест дана од избијања симптома. Након једног до седам дана од излагања бактерији развијају се симптоми налик грипу.[1] Ови симптоми обухватају грозницу, главобољу, и повраћање.[1] Натекли и болни лимфни чворови јављају се у области најближој месту где је бактерија прошла кроз кожу.[2] Понекад, отекли лимфни чворови пуцају.[1]
Бубонска куга | |
---|---|
Отечене лимфне жлезде оболеле особе | |
Специјалности | Инфективне болести |
Симптоми | Грозница, главобоља, повраћање, отекли лимфни чворови[1][2] |
Време појаве | 1–7 дана након излагања[1] |
Узроци | које шире буве[1] |
Дијагностички метод | Налажење бактерија у крви, испљувку, или лимфним чворовима[1] |
Лечење | Антибиотици као што су стрептомицин, гентамицин, или доксициклин[3][4] |
Фреквенција | 650 случајева годишње[1] |
Смртност | 10% морталитета са третманом[3] |
Три типа куге су резултат начина инфекције: бубонска куга, септикемијска куга, и пнеумонична куга.[1] Бубонска куга се углавном шири путем инфицираних бува са малих животиња.[1] Она исто тако може да буде резултат излагања телесним течностима мртве животиње заражене кугом.[5] У бубонској форми куге, бактерија улази кроз кожу путем бувљег уједа и путује преко лимфних судова до лимфних чворова, узрокујући отицање.[1] Дијагноза се успоставља налажењем бактерије у крви, испљувку, или течности из лимфних чворова.[1]
Превенција се остварује путем мера јавног здравља као што је недолажење у контакт са мртвим животињама у областима где је куга честа појава.[1] Утврђено је да вакцине нису од велике користи у превенцији куге.[1] Неколико антибиотика је ефективно за третман, укључујући стрептомицин, гентамицин, и доксициклин.[3][4] Без третмана, куга доводи до смрти од 30% до 90% заражених особа.[1][3] Смрт, ако до ње дође, типично се јавља у току десет дана.[6] Са третманом ризик од смрти је око 10%.[3] Глобално се јави око 650 документованих случаја годишње, што резултира у ~120 смртних случајева.[1] У 21. веку, ова болест се најчешће јавља у Африци.[1]
Сматра се да је куга узрочник црне смрти која је прошла кроз Азију, Европу и Африку у 14. веку изазвала смрт око 50 милиона људи,[1][7] што је 30%-60% од укупног броја становника Европе тог периода.[1][8] Пошто је куга усмртила тако велики део радне популације, плате су порасле услед велике потражње за радном снагом.[8] Неки историчари виде овај догађај као прекретну тачку у европском економском развоју.[8] Термин бубонска је изведен из грчке речи βουβών, са значењем „препона”.[9] Термини „бубони” се исто тако користи за отекле лимфне чворове.[10]
Најпознатији симптом бубонске куге је један или више инфицираних, увећаних и болних лимфних чворова, познатих као бубони. Након преноса путем угриза заражене буве, бактерије врсте се локализују у отеченим лимфним нодовима, где почињу да колонизују и да се репродукују. Бубони асоцирани са бубонском кугом су обично присутни испод пазуха, горњем феморалном, препонском и вратном подручју. Гангрена екстремитета (тј., прстију на рукама и ногама, усни и носа) је још један чест симптом.
Услед њеног мода преноса базираног на уједу буве, бубонска куга је често први од прогресивне серије болести. Симптоми бубонске куге се нагло појављују неколико дана након излагања бактерији. Симптоми обухватају:
Други симптоми обухватају тешко дисање, непрестано повраћање крви (хематемеза), бол у удовима, кашаљ, екстремни бол узрокован распадањем или декомпозицијом коже док је особа још жива. Додатни симптоми су екстремни умор, гастроинтестинални проблеми, лентикуле (црне тачке расуте по телу), делиријум и кома.
Неопходно је лабораторијско тестирање да би се успоставила дијагноза и потврдила куга. Идеално, потврђивање се врши путем идентификације културе из пацијентовог узрока. Потврђивање инфекције се може обавити испитивањем серума узетог током раних и касних ступњева инфекције. Да би се брзо тестирало за присуство антигена код пацијената, брзи тестови у виду мерног штапића су развијени за теренску употребу.[13]
Узорци узети за тестирање обухватају:[14] отекле лимфне чворове карактеристичне за бубонску кугу, при чему се узорци узимају из њих иглом, крв, и плућне узорке.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.