Властимир
српски средњовековни владар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Властимир (грч. , пре око 805. године — око 851. године) први је српски кнез (архонт) о коме постоји више података у историјским изворима. По њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи. Средином века дошао у сукоб са Бугарима које је предводио Пресијам (836—852), а који су покушали да потчине себи целу Србију. Властимир је у трогодишњем рату успео да одбије нападе Бугара и сачува српску самосталност.[1]
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Властимир | |
---|---|
Датум рођења | пре 805. ? |
Место рођења | Србија |
Датум смрти | око 851. |
Место смрти | Србија |
Потомство | Мутимир, Гојник, Стројимир |
Родитељи | Просигој |
Династија | Властимировићи |
Кнез (архонт) Србије | |
Период | око 830 — око 851. |
Претходник | Просигој |
Наследник | Мутимир |
Према писању Константина VII Порфирогенита после смрти архонта Властимира власт су наследила његова три сина: Мутимир (грч. ), Стројимир (грч. ) и Гојник (грч. ). У то време у Бугарској на власт долази архонт Михаило Борис који је желео да се освети за пораз свог оца Пресијама.[2] Кнез Борис Михаило је владао Бугарском од 852 године. Због овог записа Константина VII Порфирогенита се верује да је 852. српски кнез Властимир већ био мртав. На почетку своје владавине је ујединио неколико српских племена[3] и цар Теофило му је признао државну независност.[4]