Током Првог светског рата, перцепција Д'Анунција у Италији трансформисала се из књижевне личности у националног ратног хероја.[6] Он је био је повезан са елитном олујном трупом Ардитаиталијанске војске и учествовао је у акцијама као што је Лет изнад Беча. Као део италијанске националистичке реакције против Париске мировне конференције, успоставио је краткотрајно Италијанско регенство Кварнера у Ријеци са собом као дучеом. Његов Устав је од „музике“ створио основни принцип државе и био је корпоратистичке природе.[7] Иако се Д'Анунцио никада није прогласио фашистом, описиван је као претеча италијанског фашизма[8] пошто су његове идеје и естетика утицале на тај покрет и стил Бенита Мусолинија.
Рођен је у Пескари у Абруцу, као син богатог земљопосједника и градоначелника града чије је име изворно било Франческо Паоло Рапагнета, а којем је он касније додао презиме свог ујака Д'Анунзија.[9][10] Према легенди првобитно је као крштен Гаетано, а име Габриеле добио је касније у детињству, због његовог анђеоског изгледа,[11] што је приче која је у великој мери оповргнута.[12]
У шеснаестој години му је отац финансирао објаву прве збирке песама . Од тада гради каријеру писца који се истиче својим слободоумним и ласцивним стилом, као и начином живота.
Д'Анунцио се често приказује као претеча и идејни зачетник италијанског фашизма. Његова властита отворена политичка гледишта која су изронила приликом стварања Устава Слободне Државе Ријека којег је израдио у сарадњи са синдикалистом Алцестеом де Амбрисом. Де Амбрис је припремио политичку мрежу којој је Д'Анунцио своје песничке вештине.
Де Амбрис је био вођа групе италијанских помораца који су подигли устанак и ставили се у службу Д'Анунција са својим пловилима. Устав је утемељио корпоративну државу, са девет корпорација које су представљале различите привредне гране (радници, послодавци, стручњаци) и десету која је требало да представља „надмоћна“ људска бића (јунаке, песнике, пророке, надљуде). Устав је такође прогласио музику као један од темеља државе.
Након повлачења из Ријеке, Д’Анунцио се повукао у свој дом на језеру Гарда и провео остатак живота пишући и држећи говоре. Иако је Д’Анунцио имао јак утицај на идеологију Бенита Мусолинија, он сам није никада био директно умешан у политику фашистичке владе, пошто је био привремено онеспособљен након покушаја убиства. Мало пре марша на Рим, непозната особа је гурнула Д’Анунција кроз прозор. Преживео је пад, али је био тешко повређен и није се потпуно опоравио пре него што је Мусолини именован за премијера Италије.
Већину ствари везаних за диктаторско владање које је користио Бенито Мусолини је научио од Д'Анунција: методе владања Ријеком, привреда и корпоративна држава, трикови на позорници, велики и емотивни јавни националистички обреди, римски поздрав, реторичка питања маси, следбеници у црним кошуљама, Ардити, са својим дисциплинованим, окрутним одговорима на било какве знакове неслагања са службеном власти.
Д'Анунцио је по неким идејама зачетник праксе присилног затварања политичких противника, коришћење рицинусовог уља и сличних метода у сврху понижавања, онемогућавања те каткад и убијања. Таква пракса је постала уобичајено средство деловања црнокошуљаша.
Joseph Guerin Fucilla, Joseph Médard Carrière D'Annunzio abroad: a bibliographical essay Volume 2, page 29 1935 "(Translation of the birth certificate of D'Annunzio's father, Francesco Paolo Rapagnetta, of the legal act recognizing the latter's adoption by his uncle Antonio D'Annunzio, and the birth certificate of Gabriele d'Annunzio)."
André Geiger Gabriele d'Annunzio, 1918, page 142: "Après la légitimation, et conformément à la loi, il perdit ce nom de Rapagnetta pour prendre le seul nom du père qui l'avait légitimé. Il est probable que le Camillo Rapagnetta, qui figure dans l'acte de naissance du poète, était un parent, ..."
For the urban legend: Cfr. A. Rapagnetta, La vera origine familiare e il vero cognome del poeta abruzzese Gabriele D'Annunzio, Carabba, Lanciano, 1938; online sources on the real birthname of "Gabriele D'Annunzio": and Архивирано 2012-08-02 на сајту
Bestetti e Tumminelli Edizioni d'Arte, First Edition, of warlike prayers held on the Italian front from November 1917 to May 1918, in 16 °, pp. 171 broch. orig. xilografata, frontispiece and trim always engraved on wood by Sartorio
Овај чланакукључује текст из публикације која је сада у јавном власништву:Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Annunzio, Gabriele D'”. (на језику: енглески). 2 (11 изд.). Cambridge University Press.
Gabriele d'Annunzio: The Collection of Poems in English by LiteraryJoint Press (2019, 0359928862)
Gabriele d'Annunzio: Poet, Seducer, and Preacher of War by Lucy Hughes-Hallett (2013, 0307263932)
Gabriele D'Annunzio: Defiant Archangel by J.R. Woodhouse (2001, 0-19-818763-7)
D'Annunzio: The First Duce by Michael A. Ledeen (0-7658-0742-4)
D'Annunzio: The Poet as Superman by Anthony Rhodes (0-8392-1022-1)
Gabriele D'Annunzio: The Dark Flame by Paolo Valesio (trans. by Marilyn Migiel, 0-300-04871-8)
D'Annunzio and the Great War by Alfredo Bonadeo (Fairleigh Dickinson University Press, 1995, 0-8386-3587-3)
Biographical Dictionary of the Extreme Right Since 1890 edited by Philip Rees (1991, 0-13-089301-3)
The Appeal of Fascism: A Study of Intellectuals and Fascism 1919–1945 by Alastair Hamilton (London, 1971, 0-218-51426-3)
D'Annunzio by Tom Antongini (William Heinemann, 1938) - the author was his private secretary
Matteo Veronesi, Il critico come artista dall'estetismo agli ermetici. D'Annunzio, Croce, Serra, Luzi e altri, Bologna, Azeta Fastpress, 2006, 88-89982-05-5
Nicoletta Pireddu, Antropologi alla corte della bellezza. Decadenza ed economia simbolica nell'Europa fin de siècle, Verona, Fiorini, 2002, 88-87082-16-2
Nicoletta Pireddu, "Gabriele D'Annunzio: The art of squandering and the economy of sacrifice,” in The Question of the Gift. Essays Across Disciplines, ed. by Mark Osteen (London and New York: Routledge, 2002): 172–190.
Nicoletta Pireddu, “’Il divino pregio del dono’: Andrea Sperelli's economy of pleasures,” Annali d’italianistica, 15, 1997: 175–201.
P. Colono. „A special flag”. superEva (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 4. 8. 2002. г. Приступљено 20. 9. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)