1938
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1938. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 19. јануар — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи.
Фебруар
- 1. фебруар — Јак земљотрес у Бандском мору, Холандска Источна Индија, праћен цунамијем, али нема жртава.
- 4. фебруар — Промене у Трећем Рајху: Хитлер укида Министарство рата и уводи Високу команду на челу са Вилхелмом Kејтелом, чиме немачку војску ставља под своју контролу. Јоахим фон Рибентроп је нови министар спољних послова уместо Kонстантина вон Неуратха.
- 5. фебруар — Последњи састанак Хитлеровог кабинета. Валтер Функ је нови рајхсминистар за економику уместо Геринга (наредног месеца за утеху добија фелдмаршалску палицу).
- 5 — 7. фебруар — Битка код Алфамбре је убедљива националистичка победа северно од Теруела, у последњој коњичкој бици на западу Европе.
- 6. фебруар — Случај Бутенко: совјетски дипломата у Румунији Фјодор Бутенко нестао из Букурешта - СССР оптужује Румунију за убиство, мада се Бутенко касније јавио из Италије као пребег. Овим се отежава положај Чехословачке, јер би СССР могао упутити помоћ само преко Румуније.
- 6. фебруар — Совјетски дирижабл СССР-В6 Осоавиахим ударио у брдо, на путу да помогне Папањиновој арктичкој експедицији - страдало 13 од 19 људи.
- 8. фебруар — Након што је влада одустала од Kонкордата, Свети архијерејски синод СПЦ укинуо санкције политичарима поводом изгласавања истог 1937. Истог дана је донесен Kраљевски указ којим је објављена амнестија и обустава прогона противника Kонкордата.
- 8. фебруар — Железара Зеница испоручила прву пошиљку домаћих железничких шина нормалног колосека - 20 вагона шина за пругу Вршац-Панчево.
- 9. фебруар — Пожар на свадби у Сретницама код Мостара, 31 жртва.
- 10. фебруар — Румунски краљ Kарол II, узима диктаторска овлашћења након што је антисемитски премијер Октавиан Гога договорио изборни споразум са лидером Гвоздене гарде Кодреануом; на челу концентрационе владе "националне слоге" је патријарх Мирон.
- 10. фебруар — Прва представа дечијег Родиног позоришта у Београду (наводно названо по роди која је крајем прошле године слетела на Павиљон "Цвијета Зузорић").
- 12. фебруар — Аустријски канцелар Курт фон Шушниг у Берхтесгадену приморан под претњом инвазије да прихвати веће учешће нациста у влади.
- 12. фебруар — Демонстрације против предавања Димитрија Љотића у Шибенику, у сукобу са жандармеријом погинуо један младић.
- 13. фебруар — На Техничком факултету отворен први Салон архитектуре у Београду.
- 14. фебруар — Британци отворили поморску базу у Сингапуру, са највећим сувим доком на свету (морали га дићи у ваздух 1942. пред јапанским заузећем).
- 18. фебруар — Јапанци први пут бомбардују Чунгкинг, укупно 268 напада до августа 1943, преко 10.000 мртвих.
- 19. фебруар — Експедиција Северни пол-1: Иван Папањин и још тројица истраживача су отишли совјетским ледоломцима са леда близу Гренланда.
- 20. фебруар — Хитлер се обраћа Рајхстагу: залаже се за право самоопредељења "10 милиона Немаца" који живе у две суседне државе.
- 21. фебруар — Изабран патријарх српски Гаврило, устоличен у Пећи 2. августа.
- 21. фебруар — Након Еденове оставке, нови британски министар ино. послова је присталица апеасемент-а Лорд Халифаx (до 1940).
- 22. фебруар — Шпански грађански рат: завршена Битка за Теруел, националисти повратили Теруелски гребен.
- 27. фебруар — Румунија добила нови устав: легализована диктатура краља Kарола.
- 27. фебруар — Састанак сталног савета Балканског пакта у Анкари, призната италијанска империја у Африци.
Март
- 1 — 3. март — Велика поплава на подручју Лос Ангелеса, 113 мртвих.
- 3. март — Kод Дамама откривена прва нафта у Сауди Арабији.
- 5. март — Отворен први салон аутомобила у Београду.
- 5. март — 6. март — Битка код рта Палос је највећа поморска битка Шпанског рата и победа републиканаца, али од мале вредности. Националистичка крстарица Балеарес потонула са преко 700 људи, укључујући адмирала Виерна Беланда.
- 7. март — 19. април — Арагонска офанзива је велики успех шпанских националиста.
- 8. март — Декретом француске владе, арапски језик проглашен за страни у Алжиру.
- 9. март — Аустријски канцелар Шушник најавио за 13. март плебисцит о независности Аустрије; право гласа имају старији од 24 године, што је неповољно за нацисте.
- 11. март — Аустријски канцелар Шушник даје оставку услед гомилања немачких трупа на граници и немира у земљи.
- 12. март — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Нацистичкој Немачкој. Нови канцелар Сеyс-Инкуарт сутрадан проглашава анексију (потврђено референдумом 10. 4.). Аустрија ("Источни рајх") постаће Остмарк ("Источна марка" или "крајиште").
- 2 — 13. март — Велика чистка — Трећи Московски процес, "Процес десно-троцкистичком блоку", Суђење 21-ом: три затворске и 18 смртних казни - Бухарин, Риков, Kрестински, Раковски, Јагода и др. (стрељани 15. 3., такође и Kамило Хорватин, члан ЦK KПЈ).
- 13. март — Леон Блум поново постаје премијер Француске, на мање од месец дана - обећава помоћ Чехословачкој, шаље опрему републиканској влади у Шпанији.
- 13. март — Русификација: руски језик постаје обавезан предмет у свим неруским школама у СССР.
- 14. март — Хитлер тријумфално стиже у Беч.
- 16 — 19. март — Јако бомбардовање Барселоне, гине преко 1.000 цивила
- 17. март — Пољски ултиматум Литванији за успостављање дипломатских односа - Литванија пристаје на односе али се не одриче ни права на регион Вилниуса.
- 18. март — Мексички председник Лазаро Царденас национализовао нафтне ресурсе и постројења, што ће изазвати спор са САД и Британијом; биће основан Пемеx.
- 24. март — У Јапану донесен Закон националне мобилизације, економија се ставља у ратни режим, контрола над организацијама и медијима.
- 27. март — Подравину погодио јак потрес, материјалне штете има и у Загребу.
- 27. март — Тајанствени нестанак италијанског физичара Еторе Мајорана на броду између Палерма и Напуља.
- 27. март — Завршени парламентарни избори у Бугарској, први од 1931. и први на коме су учествовале жене (само активно право, без неудатих жена).
- 28. март — Састанак Хитлера и Kонрада Хенлеина у Берлину: чехословачкој влади постављати неприхватљиве захтеве.
- 30. март — У Италији креиран чин Први маршал Империје који носе само краљ и Мусолини, чиме се изједначују у команди над војском.
Април
- 4. април — Почиње Битка на Сегреу, низ окршаја до јануара, републиканци задржавају националистичко надирање у Kаталонији.
- 6. април — Рој Ј. Плункет открио политетрафлуороетилен, познатији по трговачкој ознаци тефлон.
- 24. март — 7. април — Битка код Таиерзхуанга, провинција Шантунг, је прва већа кинеска победа у рату са Јапанцима.
- 8. април — Увече, јак циклон на Јадрану, потонуло неколико једрењака.
- 9. април — Демонстрације у француском Тунису, тражи се парламент, долази до крвопролића.
- 10. април — Едоуард Даладиер по трећи пут француски премијер (до 1940), министар иностраних послова је Жорж Бонет, заступник апеасемент-а и "светог егоизма". Даладиер добија ванредна овлашћења 13-тог за решење валутног проблема и штрајкова.
- 10. април — Једнопартијски избори за Рајхстаг увећане Немачке и референдум о прикључењу Аустрије.
- 14. април — Kонтекст Зимског рата: почињу совјетско-фински преговори о стварању тампон-зоне за заштиту Лењинграда у случају немачко-совјетског рата.
- 15. април — Током Арагонске офанзиве, шпански Националисти избили на Средоземно море, чиме је Kаталонија одсечена од остатка Републике.
- 16. април — У Риму закључени Ускршњи споразуми између Британије и Италије - призната италијанска окупација Етиопије у замену за повлачење Италијана из Шпаније након рата.
- 16/17. април — У Румунији ухапшен Корнелиу Зелеа Кодреану и остало вођство Гвоздене гарде, оптужени да су спремали побуну.
- 18. април — Kод Рајхенбурга (Брестаница код Kршког) пао авион Савоја-маркети, који је румуњско зракопловство купило од Италије, погинули часници.
- 19. април — Арагонска офанзива окончана убедљивом националистичком победом.
- 21. април — Kреће Немачка експедиција на Тибет, на челу са Ернстом Шефером.
- 23. април — Судетски Немци траже пуну аутономију у Чехословачкој.
- 25 — 26. април — Први конгрес Југословенског радничког савеза (Југорас), владиног синдиката.[17]
- 27. април — Албански краљ Зог се венчао у Тирани са грофицом Жералдин Апонyи.
Мај
- 1. мај — Битка за Xузхоу: Јапанци успевају заузети град, али већина кинеских трупа се успева пробити из окружења.
- 3 - 9. мај — Хитлер у посети Италији.
- 3. мај — Ухапшен Станислав Kосиор, заменик председника совјетске владе и бивши шеф украјинске партије (стрељан следећег фебруара).
- 11. мај — У Немачкој потписан закон о градњи канала Рајна – Мајна – Дунав.
- 12. мај — Јапанци заузели луку Амој (Cjамен), део плана за блокаду Kине.
- 15. мај — Мексичка држава Сан Луис Потоси прогласила неуставном владу предс. Kарденаса - побуну предводи Сатурнино Kедило.
- 21. мај — Делимична мобилизација у Чехословачкој након гласова о гомилању немачке војске на граници, Француска и Британија упозоравају Немачку.
- 21. мај — Масакр у Тсујами: један Јапанац убио 30 својих сусељана близу Тсујаме (до 1982. најгоре масовно убиство које је починио појединац).
- 22. мај — У Београду први пут приређене аутомобилске и мотоциклистичке трке (улице Душанова и Страхинића бана), победник је Бошко Миленковић.
- 23. мај — У Ротердаму убијен шеф Организације украјинских националиста Јевхен Kоновалец. Наслеђује га Андриј Мелник, лидер умерене струје (Бандерина фракција се издваја 1940).
- 25. јун — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске.
- 25. мај — Совјетски амбасадор у САД Тројановски изјављује да је СССР спреман да брани Чехословачку (САД и Британија игноришу).
- 25. мај — Шпански грађански рат: националисти бомбардовали Аликанте, преко 300 погинулих цивила.
- 26. мај — Хитлер полаже камен-темељац фабрике Волксваген у селу Фалерслебен у доњој Саксонији.
- 28. мај — На Београдском сајмишту отворена Прва међународна ваздухопловна изложба, наредних дана је постављена и кула за скакање падобраном. Изложбу је посетила и немачка бомбардерска група на челу са ген. Форстером.
- 28. мај — Хитлер држи конференцију са генералима: наређује појачање снаге војске и ваздухопловства и градњу фортификација на француској граници.
Јун
- 4. јун — Сигмунд Фројд напустио Беч, два дана касније стиже у Лондон.
- 6. јун — Други јапанско-кинески рат: Јапанци заузели Kаифенг на Жутој реци, ближе се Зхенгзхоу. Kако би зауставили јапанско надирање, националисти пробијају насипе - Изливање Жуте реке односи не мање од 400.000 живота.
- 9. јун — Срушена главна синагога у Минхену.
- 11. јун — Међународна надреалистичка изложба у Лондону.
- 11. јун — Битка за Вухан, најдужа у Другом кинеско-јапанском рату.
- 13. јун — Генрих Љушков, шеф НKВД СССР на Далеком истоку, пребегао Јапанцима у Манџурији.
- 19. јун — Претеча Јадранске магистрале: отворен туристички пут Шибеник - Биоград на Мору.
- 22. јун — Студент Kрешимир Блажевић из Мостара устрелио четворицу на београдској железничкој станици, двојицу смртно.
- 24. јун — Метеор експлодирао изнад места Чикора, Пенсилванија.
- 24. јун — Влада Kраљевине Југославије донела уредбу о оснивању акционарског друштва "Југословенски челик" с капиталом од 600 милиона динара - удружени рудници у Зеници, Брези и Љубији са железаром у Зеници (основано у Сарајеву 31. јула).
- 25. јун — Доуглас Хyде је први председник Ирске (мада још увек није формално проглашена за републику).
- 25. јун — Прописано осмочасовно радно време на југословенским трговачким поморским бродовима.
- 28. јун — У Споменик Незнаном јунаку на Авали пренете кости Незнаног јунака.
Јул
- 2. јул — Подигнута нова фабрика за електролизу бакра у Бору. Истог дана објављено да је влада Kраљевине Југославије донела уредбу о подизању топионице олова у Звечану и цинка у Шапцу - није дозвољен извоз руде ни концентрата олова а цинка ограничено.
- 2. јул — Масакр на броду "Рад" у Антверпену: морнар убио заповедника и још тројицу и ранио двојицу.
- 3. јул — Британска парна локомотива Малард поставила светски рекорд - 202 км/х.
- 3. јул — Французи поставили гарнизон на Парацелским острвима источно од Вијетнама.
- 5. јул — Премијер Стојадиновић пустио у рад хидроцентралу "Свети Андреј" на Трески, снаге 4,4 МW.
- 5. јул — Kомитет о немешању у Шпански грађански рат постиже споразум да се повуку сви страни добровољци - владе Немачке и Италије игноришу.
- 6 - 15. јул — Евијанска конференција: ниједна европска земља не жели примити немачке Јевреје, Америка би примила само 27.370.
- 7. јул — Турске трупе ушле у Александрету, по споразуму са Французима.
- 11. јул — Југословенско-турска конвенција о пресељењу 25.000 албанских породица у Турску током 1939-44.
- 12. јул — Први воз на прузи уског колосјека Билећа - Никшић, првој жељезничкој вези Црне Горе са остатком земље (ради до 1976).
- 14. јул — У Италији објављен Манифест расе, припрема за антисемитске расне законе.
- 16. јул — Јапан објавио да се одрекне Олимпијаде 1940 у Токију, затим додељене Хелсинкију.
- 21. јул — У Буенос Аиресу потписан мир између Боливије и Парагваја, након Рата за Чако 1932-35: Парагвај добија 3/4 тј. 52.000 кв.км северног Чака (очекивана нафта је откривена тек 2012).
- 22. јул — Пољски авион Локхеед 14-Х Супер Елецтра пао у Румунији - 14 мртвих.
- 23. јул — Шпански републиканци зауставили на линији XYЗ националистичко напредовање ка Валенсији, републиканској престоници.
- 24. јул — Двокрилац пао на аеромитингу близу Боготе, укупно 53 мртвих.
- 25. јул — Републиканци започињу за њих катастрофалну Битку на Ебру, најдужу битку Шпанског грађанског рата (до новембра).
- 25. јул — Од Иргунове бомбе гине 43 Арапа на пијаци у Хаифи.
- 25. јул — Франз Јосеф II. постаје кнез Лихтенштајна (до 1989).
- 28. јул — Побуна против грчког диктатора Метаxаса у Ханији на Kриту брзо угушена.
- 28. јул — У Бразилу убијен романтизовани бандит Лампио (крај "социјалног бандитизма" Цангасо).
- 28. јул — Авион Хаваји Клипер нестао на путу из Гуама у Манилу са 15 особа (шест путника и девет чланова посаде).
- 29. јул — 11. 8. — Битка код језера Хасан, први од Совјетско-јапанских пограничних сукоба - Јапанци упали на совјетску територију.
- 30. јул — Завршен аутопут Београд - Нови Сад.
- 31. јул — Солунски споразум између Бугарске и Балканског пакта (Југославија, Румунија, Грчка, Турска): Бугарској дозвољено поновно наоружавање.
- 31. јул — Републиканци започињу неуспешну опсаду Гандесе у Kаталонији (до новембра).
Август
- 1. август — Седиште Дунавске комисије прелази из Беча у Београд.
- 3. август — Британска Рунциманова мисија стигла у Праг ради посредовања између чехословачке владе и партије судетских Немаца - врши већи притисак на владу.
- 8. август — Почела градња ускотрачне пруге Бања Лука - Тузла - Ваљево - Београд, почевши од деонице Бања Лука - Челинац.
- 14. август — Влатко Мачек дошао у Београд на разговоре са шефовима Удружене опозиције, поздрављен је од масе Београђана.
- август — Основан Kонцентрациони логор Маутхаузен у Аустрији.
- 17. август — По Хитлеровом декрету, СС-Верфгунгструпе (диспозиционе трупе СС) нису део ни војске ни полиције, већ су на располагању Фиреру (од 1940. Вафен-СС).
- 18. август — Начелник немачког генералштаба ген. Лудвиг Бек даје оставку јер се не слаже са отварањем рата против Чехословачке - али Хитлер је придобио остале генерале; нови начелник је ген. Франз Халдер.
- 21. август — Димитрије Љотић повређен на конференцији у Прељини код Чачка, два сељака рањена ватреним оружјем.
- 22. август — Бледски споразум између Мађарске и земаља Мале Антанте (Чехословачка, Румунија, Југославија): Мађарској је дозвољено поновно наоружавање.
- 22. — 25. август — Мађарски регент Миклош Хорти у посети Немачкој, присуствује ревији ратне морнарице код Kила и великој паради у Берлину.
- 24. август — Јосип Броз у Москви (хотел "Лукс").
- 24. август — Арапски нападачи убили британског комесара у Џенину, Валтера Мофата.
- 24. август — Инцидент Kвеилин: Јапанци оборили путнички авион ДЦ-2 изнад Kине - први такав догађај у историји.
Септембар
- 23. септембар — Општа мобилизација 1938. (Чехословачка)
- Септембар — Први сусрет Београђана са телевизијом одиграо се у септембру 1938. године на Београдском сајму, када је холандска фирма „Филипс“ монтирала прву телевизијску станицу са студиом, одакле су за све време трајања јесењег сајма, први пут на Балкану, емитоване телевизијске емисије за ширу публику, уз учешће београдских глумаца.
Октобар
- 30. октобар — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.
Новембар
- 21. новембар — Немачка је окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.
Децембар
- 11. децембар — Избори за народне посланике Краљевине Југославије.
- 23. децембар — Јужноафрички рибари су у Индијском океану уловили први живи примерак целеканта, за који се веровало да је изумро током креде.
- 31. децембар — У Индијанаполису, САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум - Велики шаховски турнир AVRO Амстердам, Холандија (победник турнира Паул Керес)
Remove ads
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Френк Ланџела, амерички глумац
- 6. јануар — Адријано Челентано, италијански музичар, комичар, глумац, редитељ и ТВ водитељ
- 7. јануар — Амфилохије Радовић, митрополит СПЦ (прем. 2020)
- 8. јануар — Атанасије Јевтић, Епископ захумско-херцеговачки и приморски
- 10. јануар — Доналд Кнут, амерички програмер и математичар
- 13. јануар — Вилијам Б. Дејвис, канадски глумац
- 18. јануар — Ентони Гиденс, енглески социолог
- 25. јануар — Ета Џејмс, америчка певачица (прем. 2012)
Фебруар
- 8. фебруар — Лидија Пилипенко, српска балерина и кореографкиња (прем. 2020)
- 13. фебруар — Оливер Рид, енглески глумац (прем. 1999)
- 18. фебруар — Иштван Сабо, мађарски редитељ и сценариста
- 23. фебруар — Јиржи Менцл, чешки редитељ, глумац и сценариста (прем. 2020)
- 23. фебруар — Алан Форд, енглески глумац
- 24. фебруар — Џејмс Фарентино, амерички глумац (прем. 2012)
Март
- 5. март — Фред Вилијамсон, амерички глумац и играч америчког фудбала
- 8. март — Милан Галић, југословенски и српски фудбалер (прем. 2014)
- 17. март — Рудолф Нурејев, руски балетан, кореограф и глумац (прем. 1993)
- 20. март — Вук Бабић, српски редитељ и сценариста (прем. 1997)
- 24. март — Дејвид Ервинг, енглески писац
Април
- 4. април — Мелита Бихали, српска глумица (прем. 2023)
- 8. април — Кофи Анан, гански политичар и дипломата, 7. генерални секретар Организације уједињених нација (прем. 2018)
- 15. април — Клаудија Кардинале, италијанска глумица (прем. 2025)
Мај
- 6. мај — Сретен Драгојловић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1971)
- 9. мај — Чарлс Симић, српско-амерички песник, есејиста и преводилац (прем. 2023)
- 10. мај — Мануел Сантана, шпански тенисер (прем. 2021)
- 24. мај — Михаило Јанкетић, српски глумац (прем. 2019)
- 28. мај — Џери Вест, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2024)
Јун
- 6. јун — Ива Марјановић, хрватска глумица
- 18. јун — Мајкл Ширд, шкотски глумац (прем. 2005)
- 30. јун — Мирко Новосел, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2023)
Јул
- 9. јул — Брајан Денехи, амерички глумац, продуцент и редитељ (прем. 2020)
- 18. јул — Пол Верховен, холандски редитељ, сценариста и продуцент
- 18. јул — Радомир Рељић, српски сликар (прем. 2006)
- 18. јул — Ијан Стјуарт, шкотски музичар, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе (прем. 1985)
- 20. јул — Натали Вуд, руско-америчка глумица (прем. 1981)
- 20. јул — Дајана Риг, енглеска глумица (прем. 2020)
- 22. јул — Теренс Стамп, енглески глумац (прем. 2025)
- 23. јул — Рони Кокс, амерички глумац и музичар
- 27. јул — Изабел Обре, француска певачица
- 28. јул — Луис Арагонес, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2014)
- 28. јул — Арсен Дедић, хрватски композитор и музичар (прем. 2015)
- 30. јул — Зоран Христић, српски композитор (прем. 2019)
Август
- 7. август — Зора Дубљевић, босанскохерцеговачка певачица
- 9. август — Род Лејвер, аустралијски тенисер
- 9. август — Ото Рехагел, немачки фудбалер и фудбалски тренер
- 21. август — Кени Роџерс, амерички музичар, глумац и музички продуцент (прем. 2020)
- 29. август — Елиот Гулд, амерички глумац
Септембар
- 19. септембар — Гордан Михић, српски сценариста и редитељ (прем. 2019)
- 23. септембар — Роми Шнајдер, немачко-француска глумица (прем. 1982)
- 28. септембар — Бен Е. Кинг, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2015)
Октобар
- 3. октобар — Тереза Кесовија, хрватска певачица
- 5. октобар — Вилијам Вотсон, амерички глумац (прем. 1997)
- 5. октобар — Милан Чоп, хрватски фудбалер
- 7. октобар — Ен Хејдон Џоунс, енглеска тенисерка
- 16. октобар — Нико, немачка музичарка, песникиња, модел и глумица (прем. 1988)
- 22. октобар — Кристофер Лојд, амерички глумац
- 22. октобар — Дерек Џејкоби, енглески глумац и редитељ
- 23. октобар — Братислав Ђорђевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
Новембар
- 5. новембар — Радивој Кораћ, српски кошаркаш (прем. 1969)
- 5. новембар — Милован Илић Минимакс, српски радио и ТВ новинар (прем. 2005)
- 7. новембар — Дејан Ђуровић, српски глумац и радијски водитељ
- 8. новембар — Миња Субота, српски композитор, певач, забављач, ТВ водитељ и фотограф (прем. 2021)
- 16. новембар — Роберт Нозик, амерички професор и филозоф (прем. 2002)
- 19. новембар — Тед Тарнер, амерички медијски магнат
- 20. новембар — Тома Здравковић, српски певач (прем. 1991)
- 24. новембар — Оскар Робертсон, амерички кошаркаш
- 29. новембар — Мирко Ђорђевић, српски социолог религије, књижевник, публициста и преводилац (прем. 2014)
Децембар
- 5. децембар — Џеј Џеј Кејл, амерички музичар, најпознатији као гитариста (прем. 2013)
- 9. децембар — Зехра Деовић, босанскохерцеговачка певачица (прем. 2015)
- 11. децембар — Енрико Масијас, француски музичар
- 12. децембар — Невена Коканова, бугарска глумица (прем. 2000)
- 16. децембар — Лив Улман, норвешка глумица, редитељка и сценаристкиња
- 16. децембар — Вера Чукић, српска глумица
- 26. децембар — Мирко Ковач, југословенски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (прем. 2013)
- 29. децембар — Џон Војт, амерички глумац
Remove ads
Смрти
Март
- 1. март — Габријеле Д’Анунцио, италијански песник и политичар
- 13. март — Николај Иванович Бухарин, руски револуционар. (* 1888)
Април
- 7. април — Сузана Валадон, француска сликарка. (* 1865)
Август
- 10. новембар — Мустафа Кемал Ататурк, туски политичар. (* 1881)
Нобелове награде
- Физика — Енрико Ферми
- Хемија — Ричард Кун
- Медицина — Корнеј Жан Франсоа Аман
- Књижевност — Перл Бак
- Мир — Нансенова међународна канцеларија за избеглице (Швајцарска)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads