1863
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1863. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама)
- 10. јануар — У Лондону је отворена прва линија подземне железнице у свету.
- 29. јануар — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци.
Фебруар
- 17. фебруар — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународних комитет црвеног крста.
Април
- 26. април — Масакр у Кизвилу масовно убиство се догодило у округу Туларе, Калифорнија, током Индијанског рата у долини Овенс. Мешовите снаге које су се састојале од америчких досељеника и одреда 2. калифорнијског коњичког пука војске Сједињених Држава под командом капетана Мозеса А. Маклафлина убиле су 35 староседелаца Калифорније из народа Тубатулабал и Моно „око десет миља од Кизвила, на десној обали реке Керн「[1].
- 30. април — 6. мај — Битка код Чанселорсвила
Јун
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Јул
Август
- 28. август — Стаза суза Конкоу (или Конкоу) започето присилно пресељење народа Конкоу Маиду из северне Калифорније током 1860-их у резерват Раунд Вали. Ова историјска стаза налази се у данашњој Националној шуми Мендосино, која прати пут Раунд Вали, кроз Стеновити гребен и долину Сакрамента. Народу Конкоу Маиду је наредила калифорнијска државна милиција да се јави у камп Бидвел близу Чика како би био пресељен у резерват Раунд Вали у Ковелу у округу Мендосино. Сви Индијанци који су остали у том подручју требало је да буду стрељани. 461 припадник народа Конкоу Маиду био је приморан да маршира под стражом западно из долине Сакрамента и кроз Приобални венац. Само 277 је стигло до резервата Раунд Вали 18. септембра 1863. године, јер је 150 било превише болесно и неухрањено да би завршило марш, 32 је умрло на путу, а 2 су побегла[2].
Септембар
- 24. септембар — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет.
Октобар
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- 26. октобар — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету.
Новембар
Децембар
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Remove ads
Рођења
Март
- 12. март — Габријеле Д』Анунцио, италијански песник и политичар
- 23. март — Светолик Радовановић, српски геолог, члан САНУ, професор Универзитета у Београду и први министар привреде у Србији. (†1923).
Јул
- 30. јул — Хенри Форд, амерички инжењер. (†1947).
Септембар
- 13. септембар — Франц фон Хипер, немачки адмирал
- 30. септембар — Рајнхард Шер, немачки адмирал
Децембар
- 18. децембар — Франц Фердинанд, надвојвода од Аустрија-Есте
Remove ads
Смрти
Јул
- 26. јул — Сем Хјустон, амерички политичар
Септембар
- 20. септембар — Јакоб Грим, немачки књижевник и филолог
Децембар
- 12. децембар — Едвард Мунк, норвешки сликар
- 14. децембар — Јакоб Сабар, хрватско-словеначки католички свештеник и писац
Дани сећања
Види још
Референце
- Californian, ROBERT PRICE For The (2023-04-15). „ROBERT PRICE: 160 years ago, a culture-defining atrocity on the Kern River」. The Bakersfield Californian (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-27.
- „Story Map Journal」. geochicoonline.maps.arcgis.com. Приступљено 2025-08-27.
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads