Гордана Вуњак Новаковић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гордана Вуњак Новаковић (Београд, 26. август 1948) српско-америчка је биоинжењерка и универзитетска професорка.
Редовна је професорка биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку, као и професорка биомедицинског инжињерства Микати фондације. Води лабораторију за инжињеринг матичних ћелија и ткива Универзитета Колумбија. Део је Ирвинг центра за обимно изучавање канцера (енг. ) и Центра за људски развој (енг. ) који су основани на Универзитету Колумбија. Пре Универзитета Колумбија, радила је као професор на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду (1981-1993), на Масачусетском технолошком институту (МИТ, 1993-2005) и Тафтс Универзитету (1993–2005). Докторирала је у области хемијског инжењерства на Универзитету у Београду (1981) и провела је годину дана као Фулбрајтов стипендиста на МИТ-у (1986-87). Додељен јој је почасни докторат на Универзитету у Новом Саду.[1]
Професорка Вуњак Новаковић се фокусира на инжињерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести.[2][3] Једна је од светских лидера у инжењерству хуманих ткива. Њена лабораторија је развила нове методе засноване на матичним ћелијама, биоматеријалима и биореакторима за регенерацију срца, плућа и костију, и моделе хумане физиологије и патологије (канцер, инфаркт, фиброза, инфламација). Са својим тимом, објавила је 3 књиге, 70 поглавља и 360 радова у научним часописима. Одржала је 370 предавања по позиву на научним конференцијама и универзитетима широм света. Са преко 41000 цитата и -индексом 115, професорка Вуњак Новаковић је једна од највише цитираних особа у историји у свим областима.[4] Значајна компонента њеног рада је трансфер научних резултата из њене лабораторије у примене у медицини, кроз 50 патената у Сједињеним Државама[5] и три компаније које је основала са својим студентима: , и .