Плућа
основни орган за дисање код многих животиња које дишу ваздух / From Wikipedia, the free encyclopedia
Плућа су примарни органи респираторног система у људи и многих других животиња, укључујући неколико риба и неке пужеве. Код сисара и већине других кичмењака, два плућна крила налазе се у близини кичменог стуба с обе стране срца. Њихова функција у респираторном систему је да издвајају кисеоник из атмосфере и преносе га у крвоток, а ослобађају угљен диоксид из крвотока у атмосферу, у процесу размене гасова. Дисање покрећу различити мишићни системи код различитих врста. Сисари, гмизавци и птице користе различите мишиће за подршку и подстицање дисања. Почетком еволуције тетрапода, ждрелни мишићи су, уз усно пумпање, стварали механизам за подстицање дотока ваздуха у плућа, који је још увијек присутан код водоземаца. Код људи, главни мишић који покреће дисање је дијафрагма. Плућа такође пружају проток зрака, који омогућава вокалне звукове, укључујући људски говор.[1][2]
Плућа | |
---|---|
Детаљи | |
Систем | Систем органа за дисање |
Идентификатори | |
Латински | pulmo |
Грчки | πνεύμων (pneumon) |
MeSH | D008168 |
TA | A06.5.01.001 |
Анатомска терминологија |
Људи имају два плућна крила, десно и лево.[3] and in women of 100—590 g (0,22—1,30 lb).[4] Смештена су унутар грудне шупљине грудног коша. Десно плућно крило је веће од левог, које у грудима дели простор са срцем. Плућа заједно теже приближно 1,3 , а десно је теже. Плућа су део доњег респираторног тракта који почиње на душнику и грана се у бронхије и бронхиоле, а који примају ваздух удисањем кроз проводну зону. Проводна зона завршава на терминалним бронхиолама. Оне се деле на респираторне бронхиоле респираторне зоне, које се деле на алвеолске каналиће који стварају алвеолне кесице које садрже алвеоле, где се одвија размена плинова. Алвеоле су такође ретко присутне на зидовима респираторних бронхиола и алвеолских канала. Заједно, плућа садрже приближно 2.400 дисајних путева и 300 до 500 милиона алвеола. Сва плућа су затворена унутар плеурске врећице која садржи плеурску течност, да омогући да унутрашњи и спољни зидови клизе једно преко другог док траје дисање, без већег трења. Ова врећица такође дели свако плуће на делове који се називају режњеви. Десно плуће има три режња, а лево два. Режњеви су даље подељени на бронхоплућне сегменте и плућне режњиће (лобуле). Плућа имају јединствену опскрбу крвљу, која прима деоксигенирану крв из срца у плућну циркулацију у циљу примања кисеоника и ослобађања угљен диоксида, те одвојену опскрбу кисеоником крви у плућном ткиву, у бронхијској циркулацији.[5][6]
На плућно ткиво може утицати низ респираторних болести, укључујући такве као што су у распону упала плућа и рак плућа. Хронична опструктивна плућна болест укључује хронични бронхитис и емфизем, а могу се повезати са пушењем или изложеношћу штетним супстанцама . Низ професионалних болести плућа могу изазвати супстанце као што су угљена прашина, азбестна влакна и кристали линија силицијум диоксидна прашина. Болести попут бронхитиса могу такође утицати на респираторни тракт. Медицински изрази повезани с плућима често почињу са пулмо-, од лат. (плућа) као у пулмонологија, или са пнеумо- (из грчки πνεύμων – pneuman = плућа) као у упала плућа.
У ембрионалном развоју, плућа се почињу развијати као евагинације (избочења) предњег црева, цеви која наставља да чини горњи део дигестивног тракта. Када се формирају плућа, фетус је у амнионској врећицинапуњеној течношћу па тако не обављају функцију дисања. Крв се такође преусмерава из плућа кроз . Рођењем међутим, ваздух почиње да пролази кроз плућа, а диверзијски канал се затвара, тако да плућа могу почети да се одмарају. Плућа се у потпуности развијају тек у раном детињству.