Гудурица
насеље у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Гудурица (мађ. ) је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1094 становника.
Гудурица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Град | Вршац |
Становништво | |
— 2011. | 1094 |
— густина | 56/ |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 10′ 08″ С; 21° 26′ 21″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 111 |
Површина | 22,7 2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 26335 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака |
Географија
У додиру Карпата и Вршачког Вино-горја, као божјом руком постављено на брежуљке испресецане дивљим гудурама, виноградима заклоњено и сачувано од света, налази се Гудурица — по свему необично село. У овом малом планинском селу усред питомог равног Баната, петнаестак километара североисточно од Вршца, вековима живи и о укрштеним балканским путевима сведочи чак 14 различитих нација. Гудурица је помирила разне људе и обуздала свакакве ћуди.
Историја
Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Гудурица се првобитно, у 15. веку, помиње као Кутрес, затим Кутрица, у 18. као Гутериц, у 19. веку Кудриц, 1894. године звала се Темешкуташ, а данашње име добила је 1922. године. По некима, име је настало од немачког ( ), што значи "добар рит", а, по другима, названо је управо по околним гудурама.[1].
Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после 1389, односно, када су након Косовске битке прелазили Дунав. У крашовском комитету 1458. и 1462. године била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе "од Кутреса". Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. године да је додељена аустријској провинцији — вршачком дистрикту темишварског Баната. То ће бити и 1774. године "Гудриц", како је констатовао царски ревизор Ерлер.[2] Исте 1716. године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа.
Године 1719, по одласку Турака, када је Банат након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и Мајнца. Староседеоци Срби повлаче се у оближње село Велико Средиште. Записи из црквених књига кажу да је село 1742. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. године колонизује царица Марија Терезија, а од 1780. до 1790. године цар Јозеф. Село 1774. године има римокатоличку цркву и поштанску станицу а становници су Власи.[3] Крајем 18. века у »Кутрици« је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц I издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.
Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф... У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2.097 становника, од којих 2013 Немаца, 53 Мађара, 15 Срба, 10 Румуна, 5 Чеха, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улазе Немци, а 1944. Руси. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова. Њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље.
У Гудурици су некада живеле чак 24 различите нације, а данас их има 14, односно 1.300 становника у 420 домаћинстава. И нико никога више не пита шта је пореклом и којим путем је дошао.
Овде се налази ФК Виноградар Гудурица.
Демографија
У насељу Гудурица живи 1020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 430 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 839 | 66,21% | ||
Македонци | 133 | 10,49% | ||
Мађари | 44 | 3,47% | ||
Словенци | 38 | 2,99% | ||
Југословени | 37 | 2,92% | ||
Роми | 35 | 2,76% | ||
Румуни | 31 | 2,44% | ||
Хрвати | 27 | 2,13% | ||
Црногорци | 9 | 0,71% | ||
Муслимани | 5 | 0,39% | ||
Немци | 3 | 0,23% | ||
Словаци | 2 | 0,15% | ||
Албанци | 2 | 0,15% | ||
Чеси | 1 | 0,07% | ||
Украјинци | 1 | 0,07% | ||
непознато | 24 | 1,89% |
Становништво према полу и старости[6]
м | ж | |||
? | 2 | 3 | ||
80+ | 11 | 16 | ||
75—79 | 14 | 27 | ||
70—74 | 25 | 45 | ||
65—69 | 37 | 46 | ||
60—64 | 28 | 40 | ||
55—59 | 31 | 34 | ||
50—54 | 43 | 34 | ||
45—49 | 64 | 48 | ||
40—44 | 52 | 49 | ||
35—39 | 40 | 36 | ||
30—34 | 45 | 37 | ||
25—29 | 46 | 43 | ||
20—24 | 46 | 42 | ||
15—19 | 45 | 44 | ||
10—14 | 36 | 50 | ||
5—9 | 29 | 33 | ||
0—4 | 29 | 17 | ||
Просек : | 38,8 | 41,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Домаћинства
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 529 | 185 | 297 | 28 | 15 | 4 |
Женски | 544 | 105 | 305 | 113 | 17 | 4 |
УКУПНО | 1.073 | 290 | 602 | 141 | 32 | 8 |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 203 | 35 | 2 | 1 | 106 |
Женски | 130 | 41 | 0 | 0 | 40 |
УКУПНО | 333 | 76 | 2 | 1 | 146 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 7 | 11 | 2 | 13 |
Женски | 0 | 1 | 19 | 3 | 2 |
УКУПНО | 0 | 8 | 30 | 5 | 15 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 5 | 2 | 4 |
Женски | 2 | 1 | 2 | 2 | 13 |
УКУПНО | 2 | 2 | 7 | 4 | 17 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 5 | 0 | 0 | 9 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 13 |
Становништво по делатностима које обавља
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.