Дан државности Србије
државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара / From Wikipedia, the free encyclopedia
Дан државности Србије — Сретење је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.[1][2] Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.
Дан државности Србије | |
---|---|
Тип | Државни празник |
Званичан назив | Сретење — Дан државности Србије |
Уобичајен назив | Сретење |
Такође | Дан уставности Србије |
Значење | Спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак |
Установљен | 10. јул 2001. |
Обележава | Република Србија |
Од | 15. фебруар |
До | 16. фебруар |
Повезан са | Сретење Господње |
Учесталост | једном годишње |
Претходни празник | Дан државности Србије (1990—2001) |
Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.[3] У периоду од 1990. до 2001. Дан државности Србије славио се 28. марта, у знак сећања на 28. март 1989. када је Скупштина СР Србије усвојила амандамне на Устав СР Србије и знатно смањила овлашћења аутономних покрајина. У периоду од 1945. до 1990. као једини републички празник у СР Србији обележаван је Дан устанка народа Србије, који је такође укинут 2001. године.
Хронолошки:
- На Сретење 1804. године је почео Први српски устанак, и
- На Сретењској скупштини 1835. донет Устав Књажевства Србије, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је Србија прва на Балкану укинула феудализам, што представља најисточнији утицај Француске револуције.[4][5]